Подешавања / Settings

Наиме, Вучић је гостујући у емисији „Ћирилица“ додао да га је сачекала директорка школе. – Ја не бих да говорим, ви хоћете да кажете да специјалац из Кобри нешто фотошопирао. Његов посао је да то бележи сваки мој корак и он има моју књигу где бележи шта сам радио и где сам био. Доста нас […]

Вучићева деца су, колико је мени познато, пунолетна, па стога нема угрожавања права малолетника, а и свакако премијерка не би показивала слике да није имала претходну сагласност Александра Вучића да тако нешто уради – каже за Данас Драган Поповић, директор Центра за практичну политику, одговарајући на питање нашег листа како као активиста за људска права […]

– Не могу да откријем оно што је мени рекао лично, али знам шта је другима рекао: „Водите рачуна да не останете без Вучића, јер таквог више нећете имати“ – рекао је Вучић уз громогласан аплауз пуног студија. Вучић је говорио и о посети Минхену. – Ја одем два дана у Минхен, да се вратим […]

Теме разговора су НАТО бомбардовање и политички изазови у којима се Србија налази. Поред Вучића, гости емисије су директор Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић и новинар Милован Јовановић. Прво се повела реч око чланства у НАТО пакту, те питање шта ће Србија урадити када је окружена чланицама Алијансе, и да ће Македонија бити […]

Тема вечерашње „Ћирилице“ на ТВ Хепи била је пакт који Албанци праве против Србије, а гости су били Борислав Јовић, проф. др Дарко Танасковић, проф. др Срђа Трифковић и Мирослав Лазански. Проф. др Дарко Танасковић подсетио је на почетку емисије да је још једна држава (Соломонска острва) повукла признање Косова. Проф. др Срђа Трифковић је […]

У током емисије Вучић је наводио да су медији слободни и да Рамуш Харадинај има право да прети преко њих али да нема намеру да коментарише. Он је такође оптужио албанску страну за непоштовање Бриселског споразума, јер није до данашњег дана спровела у пракси договорено у вези Заједнице српских општина. Вучић је и, на примедбу […]

Промоција ће се одржати у Србском културном центру „Ћирилица“ од 19 часова (Скерлићева 12, Београд). О књизи ће говорити песникиња Сава Крнета, самостални културни радник Срђан Дошен, песник и издвач Данило Јокановић. -Збирка песама „Овај живот” Олге Стевновић Сјеклоће је магијским дахом и гласом враћање овом строваљеном животу узвишености и светости које су му намењене. […]

Историјска је чињеница да су се фрањевци у Босни дуго служили „босанчицом“, локалном односно аутохтоном варијантом ћириличног писма, оштро се противећи увођењу латинице. О томе свједочи и проглас у којем се католичка провинција Босна Сребрена 1736. године обавезује и залаже да се „босанчица“ и даље задржи у употреби на овим просторима, пише познати хроничар Бањалуке […]

Што је изазвало бурну реакцију унутар српске „твитер-заједнице“, која је током емисије интензивно коментарисала Вучићеве коментаре. Najmanji rast u Evropi. Najmanje investicija kao % u BDP-u. Najsiromašniji radnici. Beograd paralisan. A čovek se svadja sa tviterašima. — Nikola Jovanovic (@Nik_Jov) September 4, 2017 Koliko je sumanuto, na televizijama mrak, i onda on ide da čita […]

Данас, када су се “и ала и врана” завериле и ујединиле против свега што је србско, у времену у коме су србска нацио­на­л­на мисао и родољубље (патриотизам), под вишедеценијским ути­ца­јем несрбског (и антисрбског) школског си­стема у Србији и притиснути колонијалистичким парола­ма о не­пре­вазилазној вредности западне демократије, по­ти­снути као срамотни и прогла­ше­ни “последњим уточи­штем лопо­ва”, дошло се дотле да је постало срамотно гово­рити србски и користити ћирилицу.

Данас деца много брже усвајају информације. Између 3 и 5 године малишани су прави мали сунђери који уче огромном брзином. Сигурно сте већ изненађени којој брзином су научили да користе ваше компјутере телефоне и таблете. У добу до 3 до 5 година деца усвајају огромну количину нових рутина. Техника не мора да буде лоша по […]

Тако је „бранио“ српску азбуку у „Телемастеру“ на ТВ Хепи тачно 10. априла 2016. (тог датума је основана НДХ у којој је један од првих оштрих закона била донета Законска одредба о забрани ћирилице) и лингвиста Владо Ђукановић, рекавши као Клајн да је „ћирилица нестала спонтано“.

Широм Хрватске, на штандовима у склопу продавница Агрокор, хрватског бизнисмена Ивице Тодорића сакупљају се потписи за расписивање спорног референдума.

Текст је објављен у зборнику радова са округлог стола “ Ко разара српску културу?“, одржаног у организацији Српског удружења „Ћирилица“ Савиндана 2014 а посвећеног обележавању 200 година жртвене смрти Светог ђакона Пајсија и игумана Авакума као и 100 година од жртвеног чина Гаврила Принципа.

Увек је хрватска прича према Србији и Србима иста – зубошкрипећа, замућеног погледа – и остаће таква. Пуна резерви, најблаже речено, или проткана мржњом, реално речено.

Текст је објављен у зборнику радова са округлог стола “ Ко разара српску културу?“, одржаног у организацији Српског удружења „Ћирилица“ Савиндана 2014 а посвећеног обележавању 200 година жртвене смрти Светог ђакона Пајсија и игумана Авакума као и 100 година од жртвеног чина Гаврила Принципа.

Само када је српско право на језик и ћирилицу у питању, као што је то у Вуковару или Црној Гори случај, не постоје никави европски демократски закони о заштити. Управо је чланство Хрватске у ЕУ произвело нови и највећи талас прогона српског писма и српства уопште.

Вук је писао: „Сви Срби, као штокавци, говоре једним језиком, али се по закону (религији) деле на троје: Србе закона грчкога, Србе закона римскога и Србе закона турскога”, чуло се на округлом столу о српском језику данас

Догађај је обиљежио мрак у сали, који је, усљед нестанка електричне енергије, настао на самом почетку вечери, а струја је, какве ли случајности, дошла, врло брзо, након што је последњи учесник завршио своје обраћање.

“Већ има близу иљада година како Србљи имају своја слова и писмо…”, писао је Вук Караџић 1818. у предговору “ Српског рјечника”, а до данас још ни у каквој књизи немају правога свог језика”. Непуна два века касније, српска слова и писмо све брже нестају из Србије, а ни стање језика није задовољавајуће.