Podešavanja / Settings

Šreder je, naime, nedavno izjavio da je NATO prekršio međunarodno pravo kada je bombardovao Srbiju 1999. godine. Tomislav Nikolić je Šrederu zamerio što mu je bilo potrebno petnaest godina da se toga seti i prizna šta se zapravo dogodilo, i, mada je i sam reagovao sa priličnim zakašnjenjem, naglasio je kako je naša obaveza da zločin iz 1999. godine nikada ne zaboravimo. Srbija treba da stane na noge, kako on smatra, i uz naknadu štete koja je počinjena nepravdom.

Ako Srbija očekuje reparaciju za bombardovanje 1999. to nije nešto što ćemo uraditi, ali ćemo nastaviti da pomažemo kao i dosad, kaže ambasador SAD Majkl Kirbi.

nato bombardovanje zastava kragujevacc3_f

Bombardovanje kragujevačke fabrike Zastava tokom NATO kampanje 1999. godine i dalje je delom obavijeno velom tajne kojom se možda kriju daleko teže posledice rata za radnike i žitelje najvećeg grada Šumadije.

Mesni odbor Srpske radikalne stranke iz Jabuke organizovao je večeras u Domu kulture u ovom naseljenom mestu tribinu pod nazivom „15 godina od Nato agresije“. Gost tribine bio je general u penziji Božidar Delić.

„Nemojte majko da plačete. Vi ste rodili junaka i ne treba da plačete. Neka danas plaču majke onih koji su ubili Dragana i Marka. One su rodile ubice“, tešio je sveštenik Backović majku Dragana Bjelanovića na sinovljevom grobu.

5.juna 1999 godine u ranim jutarnjim satima odpočele su naj žešće borbe sa Šiptarskim terorističkim grupama na „Gorožupskom platou“u podnožju planine Paštrik.

Na snimku se vidi kako Albanci iz pištolja i kalašnjikova pucaju ka Srbinu koji se skriva iza crnog mercedesa

Niške „vidre” elita Vojske

Srbija i grad Niš se punih 46 godina prepoznaju i po pripadnicima čuvene 63. padobranske brigade. Poštovani širom sveta. Do sada izveli čak 480.000 skokova i osposobili više od 35.000 „crvenih beretki.

Nalazim ga na istom mestu gde je i sinoć bio, kad je saseko Šiptara ispred sebe. Prilazim mu, nisam tih, grančice se lome pod mojim nogama. On se ne okreće, miran je. Desna ruka mu je na rukohvatu 84. prst na obaraču, glava klonula u stranu.

Petnaest godina posle bombardovanja osiromašenim uranijumom, u Srbiji od raka umire sve više mladih ljudi. Domaći i strani stručnjaci za sledeću godinu najavljuju pravi skok malignih oboljenja. Društvo za borbu protiv raka predložilo da se zatraži odšteta od Amerikanaca, po ugledu na odštetne zahteve posle Fukušime.

Amerikanci od 2001.godine donirali Srbiji 844 miliona dolara. Samo materijalna šteta od američkog bombardovanja iznosi 120 milijardi dolara. Ako nastave ovim tempom trebaće im još 1.420 godina da plate ono što su divljački uništili.

Srpskoj javnosti je malo poznato, da je 8 juna 2000 godine u Atini izvršena “smrtna kazna” nad britanskim NATO generalom Stivenom Saundersom, atašeom britanske ambasade, u znak odmazde za NATO bombardovanje Jugoslavije 1999.

Zbog vašingtocnke politike, kojom Vašington pokušava da preuzme ulogu svetskog policajca i ne želi se nje odreći, možemo veoma smelo, da ispričamo ovu šalu: „Rata neće biti, ali će biti nezapamćene borbe za mir u svetu, da kamena će na kamenu neće ostati“!

BI BI SI PRIZNAO: Bombardovali smo vas osiromašenim uranijumom, u Srbiji će od raka umreti još 10.000 ljudi!

Učesnici:
– general Božidar Delić
– Lozanka Radoičić, majka poginulog borca i predsednik udruženja roditelja „Vera, nada, ljubav“
– advokat Vladimir Štrbac
Amfiteatar VI Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Humanitarno udruženje Kolo srpskih sestara iz Prištine na čelu sa Zagom Pavlović proslavilo je svoju slavu „Velika Gospojina“ u crkvi sv. Marka u Beogradu pod starešinstvom oca Tarajana Kojića Predsednicu kola zamolili smo da se podseti kako je formirano Kolo i kakve su akcije vodile srpske sestre.

Za rat protiv Srba su u Francuskoj bili oni koji su proatlantski orijentisani, a njih je bilo i na levici i na desnici. Želeli smo da budemo u NATO-u, a Kosovo je bilo veoma važno za opstanak ovog saveza. S Kosovom je NATO potpuno promenio prirodu i od štita se pretvorio u mač.

Prema podacima Centra, NATO je 1999.godine delovao na području 16 opština, ne računajući Kosovo i Metohiju a do sada je očišćeno oko 10 miliona kvadrata površina. Ove godine se planira čišćenje još dva milona kvadrata.

Odlazak do prodavnice u Peći, tog 22. juna 1999. godine, za Predraga Dragovića bio je fatalan. Nesrećni čovek se kući nije vratio, a od 2002. vodio se kao nestao, sve do marta 2009, kada je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine identifikovalo Dragovića kao jednu od žrtava albanskog terora.

Ispričaću priču o ljudima koju su se trudili da prežive padanje bombi u Beogradu, kaže holandski reditelj Marinus Grouthof, o novom filmu „Nebo iznad nas”.