Podešavanja / Settings

Повод за ову причу дала нам је недавно одржана церемонија у горњомилановачком селу Прањани, где је у саслужењу америчких угледника обележена 75. годишњица спасавања 500 америчких пилота у Другом светском рату. О томе портал Експрес разговараo je са угледним српским историчаром и академиком Љубодрагом Димићем. Зашто Србија ћути о много чему па и о спасавању […]

Glavna tema emisije je bile vezana za nesuglasice na Odeljenju za istoriju, Filozofskog fakulteta u Beogradu, povodom izbora dr Mire Radojević u rang redovnog profesora Beogradskog univerziteta. U emisiji se još govorilo i o tome šta istoričara čini pravim istoričarem, pokušajima odstranjivanja pojedinih istoričara sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, zašto osporavaju da dr Mira Radojević […]

To je u emisiji Radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“ izjavio profesor Filozofskog fakulteta, istoričar Ljubodrag Dimić. Mnogi su ovu sedmicu okarakterisali kao dane konačnog raspleta najtežeg srpskog pitanja ali Dimić naglašava da je ovo samo jedna od ključnih nedelja u procesu koji traje 140 godina. On smatra da Srbija mora da sasluša drugu stranu, […]

Година 1945. означила је крај Другог светског рата. Са њом је наступило време „набијено“ енергијом ослобођеном у рату и богато историјским појавама и процесима са испреплетаним узроцима и последицама. На границама југословенске државе, у том бурном времену, у регионалним оквирима одигравала се светска историја. На унутрашњем политичком плану наступило је време обнове и изградње, првог […]

Prostor na kome je živeo srpski narod u Hrvatskoj već u leto 1943. i tokom 1944. godine iskazivao je najviši stepen ekonomske iscrpljenosti. Mali posed dominantan u Lici, Kordunu, Baniji, Gorskom Kotaru, slavonskom delu nekadašnje Vojne krajine, sa ekstenzivnom poljoprivredom, starim alatima (dominira ralo i motika) i neproduktivnim biljnim kulturama i pasminama stoke i u […]

Opsednutost teritorijom četiri vilajeta prerasla je u kasnijim decenijama u patološko neprijateljstvo prema susednim državama i narodima, zasnovano na versko-etničkoj osnovi.

Kako pišu Večernje novosti niz istaknutih istoričara je demantovalo predsednicu Helsinškog odbara Srbije koja je pred pred Međunarodni sudom pravde u Hagu optužila Srbiju da je kriva za građanske ratove u bivšoj Jugoslaviji 90ih godina, jer se prva otcepila od zajedničke države donošenjem, kako je ona navela, „secesionističkog Ustava“ iz 1990.