Podešavanja / Settings

Василије је био типични тиранин, који је строго водио рачуна о томе да се на територији империје на чијем челу стоји не распири, случајно, нека жишка отпора, некаква, недајбоже, слободарска идеја која би могла да окрњи углед и географске координате Ромејског царства. Као хришћанин, схватао је да у класификовању побуњеника не треба правити сувишне диференцијације […]

Извор података “са западне стране реке Елбе-Лабе” Како је већ доста текстова написано на ову тему користећи као извор Анатолија Кљосова, а и како бисмо све неверне Томе покушали да наведемо да мисле својом главом, у овом тексту користимо западне изворе. Приликом кратке анализе, коју ћемо у наредном тексту представити, користили смо податке са веб […]

Bez ob­zi­ra na to što je ta dr­ža­va dva­ju na­ro­da ne­sta­la pre pet­na­est go­di­na, obe dr­ža­ve sla­ve dan ka­da je, na­kon pa­da Austro­u­gar­ske mo­nar­hi­je, stvo­re­na Če­ho­slo­vač­ka dr­ža­va. Pro­sla­va s raz­lo­gom tra­je po ne­ko­li­ko da­na jer su pre sto go­di­na Če­si i Slo­va­ci do­bi­li ne­za­vi­snu dr­ža­vu.  Šta da se pla­ni­ra kod nas? Hr­va­ti, Slo­ven­ci, kao i […]

Многи и најдобронамернији пријатељи Србије склони су да повремено упозоре да заборавимо прошлост, да заборавимо шта нам се догађало у прошлом и претпрошлом веку, да заборавимо историју, да се окренемо будућности и да градимо нову и другачију Србију. Не сумњајући нимало у њихове добре намере понекад им је тешко објаснити да нажалост Срби и Србија […]

Teorija Marija Alineija, povezujući civilizacijski kontinuitet od paleolita do danas, otvorila je put za nova istraživanja na polju srbistike.

Dve decenije od kraja rata u Hrvatskoj i Bosni, narodi Balkana nisu bliži suštinskom pomirenju. Ključni problem su političke igre velikih država, pre svega Nemačke, Britanije i SAD.

Progonjeni i marginalizovani srpski akademik Milan Budimir, osnivač Balkanološkog instituta, još sredinom 20. veka pisao je o vezama Etruraca i Slovena. Zašto je njegovo delo ostalo u tami?

U izdanju Instituta za slovenske studije u Parizu, nedavno je na francuskom jeziku obvjavljena prva Gramatika bosanskog, hrvatskog, crnogorskog i srpskog jezika iz pera koautorskog para koji čine poznati slavista sa Sorbone profesor Pol-Luj Toma i Vladimir Osipov, profesor sa Nacionalnog instituta za orijentalne jezike i civilizacije.