Подешавања / Settings

Историја бележи да је пуковник Драгољуб Дража Михаиловић 11. маја 1941. године на Равној гори основао Команду четничких одреда Југословенске војске, први герилски покрет против нациста у окупираној Европи. Заметак нове војске у отаџбини била је група од седам официра и 24 подофицира која је са својим командантом Брзог одреда (Дража га после назвао Горски) из Босне прешла у Србију. Међутим, мало је познато да су за Дражино именовање за команданта Југословенске војске у отаџбини заслужна и двојица наредника морнарице – Дејан Узелац и Фрањо Сеничар.

Убрзо након капитулације Краљевине Југославије појавила су се два покрета отпора против окупатора. Први је био четнички, на челу са Драгољубом Дражом Михаиловићем, а други комунистички (партизански), на челу са Јосипом Брозом Титом. (…)

Руска дипломатска мисија на Балкану 90-их је нанела велику штету руско-југословенским односима, традиционалном престижу и утицају Русије у том региону. Југославија је очекивала од Русије подршку, а Русија је само имитирала своју активност у балканском правцу. Резултати ове политике били су: пад угледа Русије међу југословенским народима, њено истискивање из зоне традиционалних интереса, проширивање политичког, економског и војног присуства САД у Европи.

У Русији је несумњиво означена нова етапа у спољној политици. Она постаје самосталнија, свеснија, полази, хтели бисмо то да верујемо, од сопствених националних интереса. За тај окрет биле су потребне 23 године. За то време избијале су и уз нашу пасивност беснеле многе кризе, не у нашу корист завршен је низ међународних интрига и лукавости.

Скоро две хиљаде грађана из свих крајева бивше Југославије одало је и у недељу, три и по деценије од његове смрти, почаст некадашњем председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу, посетом Кући цвећа, где је сахрањен. Ни киша, ни нешто хладније време нису их спречили да се упуте у Београд из Ријеке, Љубљане, Бановића, Теслића, македонских Кочана.

Председник Економског савета СНС Миленко Џелетовић изјавио је да су болне мере неопходне да би се санирала тешка економска ситуација.

Путин није желео да директно некога оптужи, али је рекао да у свету постоје „многе силе, а да се неке од њих плаше величине Русије“.

Добро позната изрека старих Римљана Quod licet Iovi, non licet bovi (Што је допуштено Јупитеру (богу), није допуштено волу) могла би се осавременити и у данашње време превести и овако: „Што је допуштено Американцима и њиховим већим и мањим савезницима и сателитима, није допуштено другима”.

Хаг – Док је, говорећи о улози ЈНА уочи ратова деведесетих, британски адвокат Кир Стармер, заступник хрватске тужбе пред Међународним судом правде, из трећег пута покушавао да правилно изговори име некадашњег југословенског министра одбране генерала Вељка Кадијевића, новинарском салом се проломио смех.

Када се пажљивије погледају наши медији, тешко се може уочити да је достојно обележена петнаеста годишњица од бруталне, убилачке и незаконите агресије снага НАТО пакта на СРЈ – Србију и Црну Гору. Овај изузетно важан историјски датум је поменут тек толико да се ипак може рећи да није остао незабележен у нашој јавности. А управо се деценију и по након кршења свих норми међународног права показала сва далекосежност и значај ове агресије, као и отимање дела наше суверене територије, за укупне односе у савременом свету и међународној заједници.

Сукоб постоји, не смирује се, већ, напротив, из дана у дан расте и прети крвавим обрачуном.

Коментари председника Европског парламента Мартина Шулца на изложби хрватских уметничких дела у Бриселу, изазвали су незадовољство неких хрватских парламентараца, јер је он похвалио бившу Југославију као земљу где су уметници могли да стварају уметничка дела „готово неспутано“.

Трагични догађаји у Украјини логични су наставак балканске кризе 1999. године.

Замислите када би неколико стотина Загрепчана живело у Београдској улици, Булевару краља Александра Ујединитеља или на Крагујевачком шеталишту. Делује као научна фантастика. Међутим, Србија се, судећи по називима улица, није одрекла „братства и јединства“, јер готово сваки град има понеки сокак који асоцира на градове, реке, књижевнике и политичаре из СФРЈ.

“У име свих нас из педесет и неке за заклетву Титу…“. Ја сам један од оних из “педесет и неке“. Као и остали, ја сам био покусни кунић титоизма. Ти експерименти, који су почели у Јајцу, трају и данас. Ми ћемо завршити у к… Прво смо били балавци, који морају да ћуте и трпе, јер има ко уместо њих да мисли и одлучује, а данс смо маторци који сметају младим генерацијама да искажу надареност.

Неупућени ни данас не разликују некадашњу омиљену Титову оазу, резиденцијални комплекс „Карађорђево“ и Војну установу истог имена. Тек „на лицу места“, голим оком, разлика је више него видљива. Једна крај друге, а као два одвојена света, живе своје засебне и различите животе. Сјај и беда истог имена.

Драги тата, жао ми је што те не видех кад си био у У. Онда си био близу и да је дошао по мене неко ја бих врло радо дошла да те видим. Тим пре што смо све празнике провели одвојено. На Божић, на Бадње вече, нарочито ми је много тешко што сам сама. Тада сам била са Чика Ацом (сенатор Александар Аксентијевић). Они његови су врло добри, али мени није било моје браће и родитеља. Сећала сам се оних Бадњих вечери проведених раније у Београду и нисам могла да не жалим што нисмо заједно.“

Једна од најфасцинантнијих личности 20. века – каже за Јосипа Броза Тита амерички дипломата и писац Валтер Робертс посвећујући му обиман есеј у фебруарском издању „Американ дипломатија”, публикације посвећене спољнополитичким темама. Радећи од 1960. до 1966. у америчкој амбасади у Београду Робертс је имао прилику да изблиза прати дешавања у социјалистичкој Југославији и да се више пута сусретне са Титом, о чему износи детаље од којих неки нису били шире познати.

Милошевић јесте на једном састанку са Кадијевићем рекао да би хапшење сто људи све решило.

Сваким даном све више размишљам да са породицом напустим Кијев и преселим се или у Београд, или у Москву! Политичко насиље у Украјини узима маха, а ја не желим да гледам како се Украјина распада по систему како је уништена Југославија.