Podešavanja / Settings

Јован Дучић је био српски песник, писац и дипломата. Стваралаштво Јована Дучића унело је у српску поезију освежење и иновацију. Прву збирку песама Јован Дучић објавио је у Мостару 1901. године, затим другу у Београду 1908. године, као и две књиге у сопственом издању, стихови и песме у прози – „Плаве легенде“ и „Песме“. Најпознатије […]

Почесто је све ишло подражавањем и плагирањем, млаким досеткама, малограђанским сплеткама и плашљивим новотарењем. Међутим, једној земљи нису потребни јаки људи већ јаки принципи; ни диктатуре најбоље и најпросвећеније нечије воље, него диктатуре добрих државних закона. Такозване ‘људе чврсте руке’ траже само слаби и сервилни народи, а свесни и просвећени траже само јаке институције и […]

Дучић је рођен у Требињу 1871. године, а стасавао је у Мостару, где је похађао нижу гимназију. Након школовања у Сомбору и учитељевања вратио се у Мостар, где 1896. године са друга два велика српска песника и интелектуалца Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем оснива књижевни часопис „Зора“. Дипломатску каријеру започео је 1907. године и остатак […]

Моја љубав(Српска поезија; стихови: Јован Дучић; рецитује: Миле Васиљевић) Сва је моја душа испуњена тобом,  Као тамна гора студеном тишином;  Као морско бездно непровидном тмином;  Као вечни покрет невидљивим добом.  И тако бескрајна, и силна, и кобна,  Течеш мојом крвљу. Жена или машта?  Али твога даха препуно је свашта,  Свугде си присутна, свему истодобна.  Кад […]

Што се тиче напомене за Дубровачку књижевност, навешћемо један податак да се види како Хрвати ни сами нису сматрали дубровачку књижевност својом својином. Њихов професор опште историје на загребачком универзитету, учени Натко Нодило, писао је: „У Дубровнику, ако не од почетка а оно од памтивјека, говорило се српски, говорило како од пучана тако од властеле; […]

Имајући у виду чињеницу да су дворске и грађанске забаве крајем осамдесетих година 19. века постале део свакодневног живота српске елите, не чуди што су управо балови инспирисали овог осведоченог књижевника и бонвивана да напише чувене стихове. Најсвечаније забаве биле су велики дворски балови, чије обрасце је поставила краљица Наталија Обреновић. Писани трагови историје кажу […]

ПЕСМА(Српска родољубива поезија; стихови: Јован Дучић; рецитује: Александар Берчек) „Мој добри роде, сви су лагали, И твој су видик сав помрачили; За својом срећом само трагали, И свуда крали, и све тлачили. И место млека, крв су сисали, У страдањима твојим дугима, Твоје су светло име брисали, Да не знаш ко си међу другима. С […]

Репортери „Новости“ у Мостару, шта је остало од некадашњег српског културног и историјског блага у граду на Неретви (2). Овде су ђаке учили Јован Дучић и Стеван Сремац. Како се, најкраће, може описати ратни, али, и поратни мрак у Мостару? Може једном једином речју: Будак! Додуше мрак са одредницама личног презимена, у једном делу града […]

Пјесма српског пјесника Јована Дучића „На царев Аранђеловдан“ посвећена је српском цару Душану Силном, а по први пут објављена је у Америчком Србобрану 30. децембра 1942. године. За твоју Славу, светли Царе,Што и сад владаш у нама,Који чувамо славе стареУ молитви и на струнама!Али је црно доба за насОткад је ово кољено:Све је на пазар […]

Koji srpski pisci i kulturni delatnici su bili potpuno nepoznati i prećutani zbog decenija komunističke diktature? Zašto nismo mogli da saznamo ništa o rodoljubivoj delatnosti Milana Rakića, Jovana Dučića i Stanislava Vinavera? Poslušajte predavanje Vladimira Dimitrijevića o prećutanij srpskoj kulturi.

 ПЕСМА ЖЕНИ(Стихови: Јован Дучић) Ти си мој тренутак, и мој сен,и сјајна моја реч у шуму; мој корак и блудња;само си лепота колико си тајнаи само истина колико си жудња. Остај недостижна, нема и далекајер је сан о срећи више него срећа.Буди бесповратна, као младост, некатвоја сен и ехо буду све што сећа. Срце има […]

Jovan Dučić analizira medije u Srbiji u doba kada nastaje dnevni list Politika. Tabloidi, žuta štampa, klevetanje i vređjanje po medijima su fenomen kako funkcioniše politička scena Srbije tada i sada

Predsednika Srbije Tomislava Nikolića u manastiru Gračanica kod Trebinja nije u subotu dočekalo nijedno svešteno lice.

Јован Дучић – Посланик у „Вечном граду”У јесен 1933. године велики српски песник и краљевски посланик Јован Дучић поново се нашао у Риму. Блаженог осмеха који му готово никада није силазио с лица, сав распеван, са држањем каквог „дубровачког поклисара”, клизио је песник преко Via Apia. Први пут, службовао је у Вечитом граду још у […]