Podešavanja / Settings

Dostojevski može sve u vama da izazove osim ravnodušnosti. Njegovi junaci mogu da pobude simpatije, strah, užas, jezu, nespokojstvo, ljubav, ali je uvek to u intenzitetima, jačinama, trajanju tako da čitalac biva uvučen u vrtlog ne samo onoga o čemu se govori, nego i u sopstveni vrtlog života i osećanja. Postižu to i drugi pisci. […]

„Прочитао сам целог Достојевског у протекла три месеца. Осећам према њему готово телесну мржњу“, изјавио је 2004. године прозападни руски политичар Анатолиј Чубајс у интервјуу за Financial Times. Познати либерал Чубајс би хтео да „искида Достојевског на комаде“ због “његових ставова о Русима као посебном, светом народу, због његовог култа страдања и погрешног избора, чији […]

Пре непуних 150 година велики руски геније написао је своје виђење „словенског питања“ које ни данас није изгубило ништа од своје актуелности. Текст под називом „Једно сасвим засебно ‘словце’ о Словенима које сам одавно хтео да искажем“ Фјодор Достојевски је објавио 1877. године у „Пишчевом дневнику“. Узгред, рећи ћу једно посебно „словце“ о Словенима и […]

Beogradska izdavačka kuća „Logos“ nedavno je objavila trotomno izdanje Pisama Fjodora Mihailoviča Dostojevskog. Na 1.500 stranica sakupljena su pisma velikog ruskog pisca upućena rođacima, prijateljima, saradnicima i izdavačima u periodu od 1832. do njegove smrti 1881. godine. Recenzent tog izdanja je profesor doktor Kornelija Ičin, a delo su sa ruskog jezika preveli Mila Stojnić, Ljudmila […]

Četvorogodišnji boravak u zatvoru umnogome je promenio Fjodora Mihailoviča Dostojevskog. Kad je 1854. godine konačno dospeo na slobodu, služio je kao poručnik u Semipalatinsku, današnjem Kazahstanu. Odbacio je svoje ranije nihilističke stavove i okrenuo se hrišćanstvu. Teška robija ostavila je posledice, i Fjodor Mihailovič je kao nikada do tada osećao potrebu za toplinom i saosećanjem. Ženskim, pre svega.

Ali, ako želite da imate uspeha kod američke publike, poslušajte moj savet. Nazivajte vaše junake malo prostije, jer njihova imena ne mogu da se zapamte ni izgovore.

Veoma je dobro poznato, da čuveni nihilistički slogan „cilj opravdava sredstvo“, nije izmišljen od strane bezbožnih revolucionara, već od pomamljenih delatnika katoličke crkve – jezuita.

Prenosimo tekst Fjodora Mihajloviča Dostojevskog na temu Evrope i Rusije, napisan sedamdesetih godina 19. veka. Svesni da se od tada malo šta promenilo, a da je ovaj tekst, u onoj meri u kojoj narodi Srbije i Rusije dele istu sudbinu, primenjiv i na naše prilike.

U časopisu „Policijski glasnik“ iz 1897. zabeležena je gotovo kompletna crna hronika jednog burnog vremena, a prvi glavni urednik i osnivač se potrudio da obogati sadržaj i delima čuvenog ruskog klasika.