Podešavanja / Settings

Бу­ду­ћи, ме­ђу­тим, да ни­су зна­ли ни њу да пре­ле­пе, са­че­ка­ли су крај 19. ве­ка да им и тај по­сао оба­ве „ву­ков­ци“ И. Броз, Т. Ма­ре­тић и Ф. Иве­ко­вић и да их та­ко пре­ве­ду на срп­ски је­зик. Хр­ва­ти су, да­кле, пре­у­зе­ли срп­ски је­зик, не­ко вре­ме те­па­ли му као „хр­ват­ском“, по­сле не­ко­ли­ко де­це­ни­ја, по ко­му­ни­стич­ком на­ло­гу, на­крат­ко […]

Vladika Njegoš je podržavao Vukovu upotrebu i narodnog jezika, ali ne na taj način, kao mjere i izvora književnog jezika, a Vukovu reformu pisma i pravopis nikada nije priznavao. Njegošev jezik i pravopis su potpuno drugačiji od Vukovog.

Prvo dvoimenovanje srpskog jezika, u skladu sa Bečkim književnim dogovorom, je sproveo Daničić Đura (Popović, Đorđe – rođen u Novom Sadu, 1825. umro u Zagrebu 1882.godine ; Daničić je svoje prezime promijenio prvo u Jugović, a zatim u Daničić, a ime u Đura.), u svom najznačajnijem djelu: ,,Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika“.

Naime, Vukov zadatak je bio “očistiti“ srpski “prirodni jezik“ od pravoslavnih crkvenoslovenskih “nanosa“ i vratiti u vanpravoslavno, predhrišćansko jugoslovensko okrilje. Ukloniti karakteristična srpskoslovenska i crkvenoslovenska slova, i svesti srpsku ćirilicu na isti broj slova sa hrvatskom latinicom.

Dragoljub Zbiljić
Srpska ćirilica je, valjda, jedino pismo na svetu koje je povezivano s „nacionalizmom“ (srpskim, naravno) i s fašizmom, tj. s „kukastim krstom“.