Podešavanja / Settings

Danas Sveti Sava grli svog najvećeg učenika i sledbenika – Vladiku Nikolaja. Danas Sveti Nemanja, prvi vladar srpski, grli svog čudesnog slugu Vladiku Nikolaja. Danas svi Srpski Mučenici na nebu slave najvećeg Mučenika roda Srpskog. Da, najvećeg Mučenika roda Srpskog, jer niko nije tako duboko, tako sveobuhvatno, tako potresno zahvatio i obuhvatio srpsku istoriju, srpskog […]

Reče Gospod: Ne bojte se onijeh koji ubijaju tijelo a dušu ne mogu ubiti. A kad su hodili po Galileji reče im Isus: predaće se sin čovječij u ruke ljudske, i ubiće ga, i treći dan vaskrsnuće. A učenici ne razumješe riječi ove, jer bješe sakrivena od njih da je ne mogoše razumjeti. Tako se […]

Ali ljubav Rusa prema braći svojoj nije odstupila pred opasnošću i nije se uplašila smrti. Smemo li mi ikada zaboraviti, da je ruski car sa decom svojom i milionima braće svoje pošao u smrt za pravdu srpskog naroda? Smemo li prećutati pred Nebom i zemljom, da je naša sloboda i državnost koštala Rusiju više nego […]

Ove reči o Vidovdanu i Kosovu zaveštao nam je na molitvenu pamjat sveti vladika Nikolaj, koji je usnuo u Gospodu 18. marta 1956. godine. Ostavio nam je sveti vladika i tomove dušepoleznih knjiga od kojih je “Ohridski prolog” možda jedno od najpoznatijih dela, za koje prepodobni Ava Justin kaže, parafraziram, da duhovno rukovođeni istim, nećemo […]

Тако се и догодило. Све како је писано, речено и проречено. Син Божји ушао је у огромну драму овога света као њен главни јунак, да својом смрћу очитује своју љубав према роду људском а васкрсењем потврди могућност општег васкрсења свега потомства Адамова. Убице Христове и неверници до данашњег дана објављују само смрт Христову, хришћани пак […]

Đakon Nenad Ilić: Prenos moštiju Svetog vladike Nikolaja Praznik povratka moštiju Svetog Nikolaja Srpskog iz Amerike u otadžbinu (3. maj) veliki je praznik i biće sve veći kako vreme prolazi. Sveti Nikolaj Srpski ostavio je zapisane i reči molitve za svoj narod koji se ovde navode u nešto skraćenom obliku: Spasi, Gospode, narod svoj, i […]

Savest naša nas primorava da plačemo kada Rusi plaču i da se radujemo kada se Rusi raduju. Veliki je dug naš pred Rusijom. Može čovek biti dužan čoveku, može i narod narodu. Ali dug, kojim je Rusija obavezala srpski narod 1914. godine tako je ogroman, da njega ne mogu vratiti ni vekovi, ni pokoljenja. To […]

Bogojavljenje se praznuje 6. januara po starom kalendaru (19. januara po novom). Na taj dan osvećuje se voda koja se nosi kući i pije radi zdravlja i prosvećenja duše i tela. Ta bogojavljenska vodica nikada se ne kvari, jer u njoj prebiva sila Duha Svetoga. Suštinu smisla i opis ovog velikog praznika, Crkva je sažela […]

Ne kradi državu, jer je skupo plaćena. Braća tvoja izginula su u ratovima braneći državu. Oni su položili živote svoje za državu – kako se ti usuđuješ krasti i potkradati tu preskupu tekovinu? Ova je država i njihova koliko i tvoja, i više je njihova, jer su je platili više od tebe; više su uložili u nju nego ti.

Njegovo izlaganje prenosimo u celosti: – Pišeš da te mori neka neodoljiva i neobjašnjiva žalost. Telesno si zdrava, kuća puna, ali srce prazno. Upravo srce ti je puno mračne žalosti. Primorana odlaziš na zabave i veselja, ali to još više povećava žalost. Pazi dobro, to je opasna boljetica duše. Ona može dušu sasvim umrtviti. Takvu […]

Treba li Srbi da se svete? Da ne da Bog. Oni koji bi se svetili, ne bi bili ni Srbi, ni hrišćani. … Pa šta treba Srbi da čine? Prvo, da se ne svete. Jer ko se sveti taj se ne posveti. Nego da ostave osvetu Bogu, koji je zapovedio ljudima pre Hrista: „Ne sveti […]

На сам дан Богојављења црква дозвољава да се том водицом кропе све одаје и сваки кутак и да сва чељад шију колико ко хоће. Али, у свима другим данима године, Богојављенском водицом, не сме ништа другим данима у години да се кропи, сем да се пије у болести. А здрави ако желе, морају који дан постити, […]

Ne; ništa od svega toga ja ne mogu. Moje reči nemaju krila, da bi mogle uzdići Bogu sve pale i otpale od Boga; niti moje reči imaju ognja, da bi zagrejale ohladnela srca dece prema Ocu njihovom. Moje reči nisu ništa, ako one nisu slabi odjek i nerazgovetno ponavljanje onoga, što Bog svojim moćnim jezikom […]

Читали сте грчку легенду о Атласу, који се побунио против богова и хтео понети земљу на својим леђима, па кад га је тежина земље хтела смрскати како се покајао и повратио земљу боговима. Желите ли Ви да будете нови Атлас, и да поновите грешку старога Атласа? Ко Вас то плаши, да ће се род људски […]

Радуј се, брате, по сто пута радуј се. Зар не видиш да се Јеванђеље одиграва у вашој кући. У истој кући где се до сада ћаскало о порезу и кулуку и лоповима и јатацима и кметовима, у тој истој кући почела су се испуњавати пророчанства јеванђелска. Ваша кућа уздигла се до небеса, постала је бином […]

Ради и не очајавај! Рад је мисија човекова на земљи. У основи узето, сваки прави посао је религија. Дивљења је достојна изрека старих монаха: laborare et orare. Храброст коју ми желимо и ценимо, није храброст пристојно умрети но мушки живети. Не треба човек да сe тужи на своје време; то не помаже ништа. Време је […]

На страницама листа Данас, 8. априла 2018. године, објављен је текст под насловом „Николај Велимировић – лукави беседник“. Реч је о изводу из својеврсних, полумемоарских записа – портрета које је о савременицима забележио проф. Драгољуб Јовановић (1895-1977). Њих је почео да пише током робијања у Сремској Митровици, наставио и завршио по изласку на слободу а […]

Част и похвала српским матерама! Коме ако не њима? И када да кажемо, то ако не данас, на српски празник светих Матера, на Материце? Ја кажем с р п с к и, због тога што само Срби имају и држе овај празник. Није ми познато, да и један други православни народ, нити иједан народ уопште […]

Шта? Зар има некога, ко се усуђује узети узалуд или вређати страшно и моћно Име Господа Свевишњега? Кад се на небу помене Име Божје, небеса се пригибају, звезде увећавају свој сјај, архангели и ангели почињу певати: свјат, свјат, свјат Господ Саваот, а светитељи и богоугодници падају ничице. Ко се онда од смртних усуђује поменути Име […]

Misionarska pisma: Jednoj usamljenici: O Jovankinom Božiću
Žališ se na usamljenost usred velikog grada. Toliko narod oko tebe vri kao mravinjak, a ti se ipak osećaš kao u pustinji. Najteže ti je o velikom praznicima. Svuda kipi radost, a tebe steže tuga. Božić i Vaskrs dolaze ti kao neki prazni sudovi, koje ti ispunjavaš suzama. Kad su ovi sveti praznici daleko iza ili ispred tebe, osećaš se spokojnija. Ali kad se približe, i dođu, tuga i pustota zavladaju dušom tvojom. Šta da ti radim? Da ti ispričam priču o Jovankinom Božiću; možda će ti koristiti. Pustiću nju neka ti priča kako je meni pričala.