Podešavanja / Settings

Јерофејев је ових дана боравио у Србији, ради представљања нове књиге „Ружичаста мишица“, као и да би примио награду Међународног фестивала „Прозефест“ у Новом Саду. Драго му је, истиче, што је у тако добром друштву, јер су ранији добитници те награде Орхан Памук, недавно преминули Ђерђ Конрад, Марио Варгас Љоса, као и руски писци Јевгениј […]

КАКО један писац може да буде опасан по безбедност неке земље? Конкретно, Босну и Херцеговину, кроз коју нескривено шетају људи са ратишта Исламске државе, имају своје градове, логоре, базе и све остало, а један писац је опасан и може да наруши сигурност такве земље. То је покушај скретања пажње на оно што је у тој […]

Прилепин је на путу за Бањалуку, где је требало да има наступ и да разговара са студентима у Народној универзитетској библиотеци, заустављен на прелазу Рача, а како је рекао за Спутњик, предочен му је папир на коме стоји да му је 26. марта забрањен улазак у БиХ. На папиру Министарства безбедности БиХ наведено је да ми је улазак забрањен „као човеку који представља претњу за безбедност и међународне односе […]

ПОПУЛАРНОМ руском писцу Захару Прилепину који се данас упутио из Београда ка Бања Луци, где је требало да буде главни гост манифестације Кочићев збор – забрањен је улазак у Босну и Херцеговину, сазнају „Новости“! Прилепину је на прелазу Рача показан документ који потврђује да му је улазак у БиХ забрањен из безбедносних разлога, још од […]

Kusturica je konstatovao da je ovo vek u kome je sve kolabiralo, uključujući kulturu i umetnost, vreme kada veliki romani ne obeležavaju čas u kome živimo, već su marginalizovani, i primetio da danas ne možemo da kažemo da ima manje dobrih pisaca nego u prethodnom veku, ali su postali manje vidljivi, zatrpani gomilom smeća. On je rekao da danas u Kanu od 5.000 filmova 22 koja valjaju […]

Beogradska izdavačka kuća „Logos“ nedavno je objavila trotomno izdanje Pisama Fjodora Mihailoviča Dostojevskog. Na 1.500 stranica sakupljena su pisma velikog ruskog pisca upućena rođacima, prijateljima, saradnicima i izdavačima u periodu od 1832. do njegove smrti 1881. godine. Recenzent tog izdanja je profesor doktor Kornelija Ičin, a delo su sa ruskog jezika preveli Mila Stojnić, Ljudmila […]

Četvorogodišnji boravak u zatvoru umnogome je promenio Fjodora Mihailoviča Dostojevskog. Kad je 1854. godine konačno dospeo na slobodu, služio je kao poručnik u Semipalatinsku, današnjem Kazahstanu. Odbacio je svoje ranije nihilističke stavove i okrenuo se hrišćanstvu. Teška robija ostavila je posledice, i Fjodor Mihailovič je kao nikada do tada osećao potrebu za toplinom i saosećanjem. Ženskim, pre svega.

A ONI KOJI KRITIKUJU LENJINA – NEMAJU NIŠTA PROTIV ŠTO POROŠENKO RAZARA DONBAS.

Ali, ako želite da imate uspeha kod američke publike, poslušajte moj savet. Nazivajte vaše junake malo prostije, jer njihova imena ne mogu da se zapamte ni izgovore.

Kao primer on navodi stavove ruskog sociologa i publiciste, ideologa panslavizma Nikolaja Danilevskog iz 19. veka, koji se sa ironijom odnosio prema tadašnjim proevropski orijentisanim istaknutim ruskim misliocima.

Pisac je naveo da Sloveni sami sebe obmanjuje ukoliko smatraju da je u periodu od 17. do 19. veka postojalo „uzajamno obožavanje među ovim narodima“.