Podešavanja / Settings

Пре два дана у Елбасану је одржана заједничка седница Владе Албаније и тзв. Владе Косова. На агенди ове седнице је главна тема била интеграција Албанаца из Албаније и са Косова и стварање једне нове заједничке државе. Председник Владе Албаније Еди Рама је на конференцији за штампу истакао да ће он први гласати за уједињење са […]

Kako navodi Jutarnji list, osebno je osetljiva tema navodnog non-pejpera koji je slovenački premijer Janez Janša poslao u Brisel u kojem se navodi da bi trebalo završiti „raspad Jugoslavije“ promenom granica na prostoru Zapadnog Balkana. BiH bi se rasformirala, Republika Srpska pripala Srbiji, Zapadna Hercegovina Hrvatskoj, a bošnjačka država bi dobila izlaz na more. Kosovsko […]

Говорећи о потенцијалном референдуму о Косову, Јемић је у интервјуу за Нову економију казао да верује да председник Србије Александар Вучић неће избећи прилику „да се сакрије иза народне воље“, односно да ће расписати превремене изборе и на тај начин „покушати да симулира плебисцитарну подршку за свој договор са (председником Косова Хашимом) Тачијем“. По његовим […]

„Не зато што ово желимо, или зато што желимо да претимо некоме, већ зато што оног тренутка када би границе биле прецртане, то би нас одвело на пут у ћорсокак“, рекао је Арифи за телевизију ТВ7. „Желимо узајамно признање. То значи успостављање билатералних односа баш као са другим суседним државама. Подела није опција на столу […]

Iako je od raspada zajedničke države prošlo 27 godina, Srbija dosad nije rešila problem granica ni sa jednim susedom. Isti problem imaju Slovenija, Hrvatska, Bosna i Crna Gora. Dogovor o razgraničenju Srbije i Hrvatske, o 145 spornih kilometara duž Dunava, nije postignut, iako dve zemlje o tome razgovaraju još od 2002. godine. Stav Srbije je da granica treba da ide sredinom Dunava, dok […]

Мејер је рекао да „у границама нема ничег светог”, а у одбрану свог става наводи да су се после окончања хладног рата многе границе промениле, као на пример границе Совјетског Савеза или Чехословачке – и то на миран начин. Мејер, у интервјуу за Спутњик, оцењује да на Балкану постоји извесна подршка за неку врсту промене […]

Države nestaju i nastaju, referendumom ili silom oružja, svet dobija nove konture.

Ljudi, pa ovo je ludnica – nezaboravna rečenica jednog sportskog reportera – danas bi najbolje mogla da opiše šta se to događa širom planete. U svetu se, od okončanja sukoba na Korejskom poluostrvu i u Vijetnamu, nikada nije toliko ratovalo.

U razmenu za status Sarajeva i muslimansku enklavu Goražde Izetbegović je pristajao da preda deo svojih teritorija bosanskim Srbima. Radilo se o kraju bosanske Posavine. Međutim, ovde su živeli pretežno Hrvati iz nove Federacije Herceg-Bosne. Parlament Federacije je odmah izrazio protest zbog ovakvog rešenja. Specijalnom poslanicom parlamenta Federacije upućenom predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu bosanski Hrvati su ga molili da zaštiti svoje teritorijalne interese. Uticajni i ugledni Tuđman kojeg su svi tada smatrali pobednikom četvorogodišnjih sukoba u bivšoj Jugoslaviji dugo nije mogao da odgovori.

Albanski istoričari u Makedoniji smatraju da prekrajanje granica i razmena teritorija može da bude jedan od načina rešavanja problema na Balkanu, pa predlažu da se Preševska dolina pripoji Makedoniji, a da se kao kompenzacija Srbiji ustupe neke teritorije u okolini Kumanova i Krive Palanke. Na taj način, Srbi više ne bi ugrožavali Albance u ovom regionu, a kako kažu, amortizovali bi se i srpski zahtevi za podelu Kosova.