Podešavanja / Settings

Историја руске револуције 1917. године тражи изучавање улоге Велике Британије у организаовању „Смуте“ у нашој земљи. Све то је предмет изучавања моје књиге „1917. – Одгонетка руске револуције”,а детаљи, чињенице, прикупљени докази изнети су на њеним страницама. А ако желимо да се изразимо кратко, то можемо да учинимо и у варијанти чланка…  Интеренсантна је прича […]

Ова идеолошка доктрина, уобличена у сет економских мера и политика, најпре је имплементирана 1973. године у Чилеу (захваљујући Чикашком економисти Милтону Фридману) чије су последице биле катастрофалне, а потом су такву доктрину подржали Маргарет Тачер и Роналд Реган. Та подршка је била сасвим и логична, јер ова идеолошка доктрина је и конципирана у интересу моћних […]

Русија је империја која није могла да претрпи озбиљан пораз на спољњем плану[1]. Ипак, у то време, по пространству највећа држава на планети, после Кине и Британске империје најмногољуднија држава и пета привредна сила, духовни стуб цивилизације и центар православља, сурвала се у пламену револуције и грађанског рата. За владавине Николаја II становништво Русије је […]

11.50 — Nepotvrđeno: Operacija napada na Zimski dvorac zakazana za 17 časova. UNCONFIRMED: Operation to storm Winter Palace slated for 18:00 (sunset @ 16:48) #1917LIVE pic.twitter.com/XmgOTJzVJJ — Revolutionary Times (@RT_1917) 07. novembar 2017. ​ 11.45 — Privremena vlada nastavlja sednicu u Malahitskoj dvorani Zimskog dvorca.   11.00 — Mornarica poslala iz Kronštata 3.000 vojnika u Petrograd. JUST IN: Naval task […]

Цирих, 9. Април 1917. На железничкој станици су 32 руска емигранта спремна за полазак. Они нису једини који су дошли: „Издајице, лупежи, свиње!“, добацују им многи. Али, присутни су и они који подржавају путнике: певају интернационалу. На тренутак су и шине биле блокиране, међутим, воз је некако успео да напусти станицу. У питању је немачки […]

Акт о томе потписали су у Москви покојни руски патријарх Алексије Други и поглавар Руске заграничне цркве митрополит Лавр. Није тајна да је у отклањању раскола међу руским православцима велики допринос дао руски председник Владимир Путин. Наиме, милиони Руса су током и после грађанског рата напустили Русију, због неслагања с новим поретком. Почело је тако што су руски ахријереји 1920. године […]

Током Октобарске револуције и грађанског рата у Србију је стигло скоро педесет хиљада избеглица из Русије. Тај талас донео је и део породице великог Лава Толстоја, архитекту Николаја Краснова, балерину Нину Кирсанову, али и стотине лекара, инжењера, теолога. Црква је одиграла пресудну улогу у очувању њиховог националног идентитета, а породица Тарасјев у сабирању народа и […]

На данашњи дан 1917. године у Петрограду је под вођством лидера бољшевика Лењина почела Октобарска револуција и срушена је привремена руска влада Александра Керенског. У рано јутро „Црвена гарда“ и револуционарне јединице запоселе су важне објекте у граду, а затим је Војно-револуционарни комитет објавио проглас о паду привремене владе и власт је преузео Петроградски совјет […]

– Ni dobročinstva niti čestito življenje njegovih potomaka ne mogu da iskupe ono što je Jakov Jurovski uradio Romanovima, i jako sam zabrinut za budućnost mog sina i ćerke – kaže Vladimir, potomak nećake Jakova Jurovskog. Jakov Mihailovič Jurovski se rodio u sibirskom gradu Tomsku, 19. juna 1878. godine kao osmo od desetoro dece staklara […]

Иако су цар Вилхелм и цар Николај били рођаци, код Немаца је постепено расла похлепа – више нису желели само да приморају руског монарха да се повуче из рата, него и да га оборе с престола и потчине Русију. Зато су Парвуса немачки дипломатски стратези подржавали – његов план је значио комадање Русије. О томе […]

Srbi su se u ruskom građanskom ratu koji je počeo 1917. godine fanatično tukli na obe strane. Odbijali zakletvu srpskom kralju, ali ne i austrougarskom caru. Tito: Najviše sam voleo misije na srpskom i ruskom frontu

Na današnji dan 1917. godine u Petrogradu je pod vođstvom lidera boljševika Lenjina počela Oktobarska revolucija i srušena je privremena ruska vlada Aleksandra Kerenskog.

Mnogi se pitaju zbog čega Tito, ako je u mladosti bio zainteresovan za položaj radnika, nije učestvovao u Oktobarskoj revoluciji. Mislim da je to pre svega zato što je on uvek bio oprezan čovek. Kao austrougarski zarobljenik s fronta u Galiciji odveden je duboko u unutrašnjost Rusije, o kojoj inače nije znao mnogo. Boravio je u gradovima centralne Evrope, tu se snalazio, ali je boravak u etnički izmešanoj sredini za njega bio nešto sasvim novo. Osim toga, nije ni imao priliku za učešće u revoluciji – ističe Bondarev.

On objašnjava da istorijski izvori ukazuju da je do prvog kontak