Podešavanja / Settings

Nebrojeno sam puta tokom žarkog ljeta odgovarao na učestala pitanja za opstanak Srba u Crnoj Gori zainteresovanih drugih, ljetujućih Srba: Da li se nešto promijenilo od izbora 30. avgusta 2020? Ne, nije. Dogodila se samo smjena igrača u političkoj utakmici koja se održava po istim pravilima unutar poznate, prozapadne paradigme. Promjene su se dogodile u […]

U Crnoj Gori nakon 30. avgusta 2020. nije došlo do promjena, jer u koloniji demokratskog tipa nikakvih promjena ne može biti jer se izbori održavaju unutar paradigme koja jedino odgovara stranom faktoru, stvarnoj vlasti, a ne glasaču-građaninu, ocijenio je u intervjuu BORBI jedan od najčitanijih srpskih pisaca Nikola Malović. Kako ističe, Crna Gora je nakon […]

– Српски народ се чином велеиздаје Косова претворио у млакоње. А онда можете мислите шта су остали народи ако смо ми млакоње?! Мада се са Србима никад не зна…   Ако дође довде (показује преко главе) – да патријарх не проговори ништа ускоро, у вези са евидентном и доказивом велеиздајом Србије (предавањем Косова), можда испадне […]

U Crnog Gori ima da se početkom oktobra održi tzv. „Neđelja ponosa“. Gle slučajnosti, na dan ruskog sveca Sv. Sergija Voronješkog. A u Srbiji je zakazana na Sv. Aleksandra Nevskog – anđela čuvara Rusije? Slučajno? Kako da ne. Kao što sve stare fotografije govore da prije 30-40 godina nije bilo gojaznih na našim plažama, tako […]

Vjerujem da od deset osoba u Srbiji, čak i najdobronamjernijih devet ne bi moglo da objasni šta se zapravo dešava u Crnoj Gori: ko kome tu, na političkoj sceni, šta podmeće, kako i sa kim to čini, gdje je, kao reper, volja građana iskazana na izborima 30. avgusta 2020, te ima li, u cijelom novom […]

Prošla je godina, da se razumijemo, bila onoliko lijepa koliko i život u konc-logoru – iz opisa nobelovca Imre Kertesa (roman „Besudbinstvo“), ili iz nerva režisera i glumca Roberta Beninjija („Život je lijep“) – zato što smo u toku prve ratne k-19 godine mi živjeli s jednakom potrebom da volimo, ljubimo i guštamo, kao da […]

Dan pre nego što će će 4. oktobra biti oboren Fejsbuk i sve njegove platforme, objavio sam na najpopularnijoj i najotrovnijoj društvenoj mreži kratak post: Smrt fašizmu. Smrt je bila ispisana ćirilicom, a fašizam u padežu dativu, latinicom, s tačkom na kraju umesto znaka uzvika, i bez komunističkog dodatka: Sloboda narodu, jer je to ionako […]

Uprkos dogovoru da se to ne čini do zvanične objave rezultata – Đukanovićeva struja počela je šenluk po svim gradovima, i ostavila zbunjene vođe srpskih stranaka da se budalasto zaglédaju. Jer, znali su: ako zucnu („Čekajte, alo, nismo se tako dogovorili!“), i pozovu narod da… (ubaciti glagol po želji), nastaće građanski rat… Na 15-godišnjicu od […]

Када је 2010. требало да продужим личну карту, свега четири године након црногорске „обнове самосталности и суверености“, шалтерски ми је службеник потурио да попуним латинични документ: Zahtjev za promjenu ličnog imena. Уздигао сам обрве. Монтенегрински је службеник то учинио зато што сам пожелио да ми, у складу са законом, име у личној карти пише ћирилицом. […]

Obalni pogled na godišnjicu crnogorskog Referenduma U pravopisnoj sam nedoumici da li da naziv istorijskog događaja koji je srpski narod zavio u crno napišem kao: Crnogorski referendum (s velikim C), ili pak kao Referendum (s velikim R)? Jer kada se u preuskom crnogorskom ramu danas kaže – referendum – misli se na problematični onaj Referendum […]

На попису се у Заливу 2011. г. преко 600 људи оба пола изјаснило национално да су Бокељи. Нереално је за претпоставити да се међу националним Бокељима нашао још увијек на пјени од мора млад – неки од Црногорацах. Углавном су Бокељи постали од Срба који су конвертирали из протеста због недопустиво дивље власти – те […]

„Crna Gora ne postoji. Od 2006. godine imamo Montenegro koji postoji, ali nije istinit, baš kao što je nobelovac Tomas Man rekao za Hitlerovu Nemačku – postoji, ali nije istinita. Zato Montenegro jedini ne slavi Dan pobede u Prvom svjetskom ratu“ , rekao je Malović za podgorički portal IN4S. On je to rekao upitan da […]

Западна цивилизација склона је да најпознатијег морепловца свих времена види у Кристифору Колумбу, из рачуна, јер се „познатост“ неког морепловца одувијек мјерила величином географије коју је открио, и количином пара проистеклом иза тога открића. О Кристифору је Колумбу написано на стотине књига, али се о њему до данас не зна суштински ништа. Да ли је […]

Корпоративни капитализам не само да је загадио и воду и ваздух и земљу, него је и вријеме. Убрзано се производи преко сваке мјере, не зато што треба, него да би се продало. Још. Богатство најбогатијих људи на планети је метафизично. До те је мјере огромно. Не вјерујем да обичан човјек може да замисли таман огромно […]

Ма колико ме мрзјело да пишем о темама о којима не вриједи писати – понекад се мора, не само због очекивања јавности и заузимања става, колико због актуелности тренутка и новинског контекста. Елем, Црна Гора добила је међународни код за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда, чиме је Уједињени савјетодавни комитет за кодификацију језика, […]

Десет хиљада црногорских војника погинуло је 1913. (да ли узалуд?) у Првом балканском рату, када је краљ Никола узео од Турака да осваја Скадар, да би зарад утемељивања Aлбаније, одлуком великих сила, морао да га врати. Сви српски ратници знали су тада да града ионако не би било да у темељ није узидана „млада Гојковица“, […]

Od famoznog CG referenduma, 21. maja 2006, diskonektovao sam se at all. Prestao sam da gledam crnogorske televizijske stanice, prestao sam da čitam crnogorske novine; donkihotujem s razlogom. Kako drukčije prihvatiti činjenicu da sam – pored postojanja podebele „Bijele knjige“ doslovno sastavljene od dokaza o pokradenosti Referenduma, ipak osvanuo u aparthejdu? Da li mislim da […]

Petorica verovatno najtiražnijih i najuticajnijih srpskih pisaca mlađe generacije – Slobodan Vladušić, Vladimir Kecmanović, Nikola Malović, Dejan Stojiljković i Marko Krstić, okupljeni u književnoj grupi „P70 – Proza na putu“ – sa više od 150.000 prodatih knjiga i prikupljenim skoro svim značajnim književnim nagradama u zemlji, u neformalnoj atmosferi u redakciji Nedeljnika govorili su o srpskoj književnosti, jeziku, politici, obrazovanju, medijima, cenzuri, subverzivnosti, Zapadu i Evropskoj uniji…