Подешавања / Settings

Небројено сам пута током жарког љета одговарао на учестала питања за опстанак Срба у Црној Гори заинтересованих других, љетујућих Срба: Да ли се нешто промијенило од избора 30. августа 2020? Не, није. Догодила се само смјена играча у политичкој утакмици која се одржава по истим правилима унутар познате, прозападне парадигме. Промјене су се догодиле у […]

У Црној Гори након 30. августа 2020. није дошло до промјeна, јер у колонији демократског типа никаквих промјена не може бити јер се избори одржавају унутар парадигме која једино одговара страном фактору, стварној власти, а не гласачу-грађанину, оцијенио је у интервјуу БОРБИ један од најчитанијих српских писаца Никола Маловић. Како истиче, Црна Гора је након […]

– Српски народ се чином велеиздаје Косова претворио у млакоње. А онда можете мислите шта су остали народи ако смо ми млакоње?! Мада се са Србима никад не зна…   Ако дође довде (показује преко главе) – да патријарх не проговори ништа ускоро, у вези са евидентном и доказивом велеиздајом Србије (предавањем Косова), можда испадне […]

У Црног Гори има да се почетком октобра одржи тзв. „Неђеља поноса“. Гле случајности, на дан руског свеца Св. Сергија Вороњешког. А у Србији је заказана на Св. Александра Невског – анђела чувара Русије? Случајно? Како да не. Као што све старе фотографије говоре да прије 30-40 година није било гојазних на нашим плажама, тако […]

Вјерујем да од десет особа у Србији, чак и најдобронамјернијих девет не би могло да објасни шта се заправо дешава у Црној Гори: ко коме ту, на политичкој сцени, шта подмеће, како и са ким то чини, гдје је, као репер, воља грађана исказана на изборима 30. августа 2020, те има ли, у цијелом новом […]

Прошла је година, да се разумијемо, била онолико лијепа колико и живот у конц-логору – из описа нобеловца Имре Кертеса (роман „Бесудбинство“), или из нерва режисера и глумца Роберта Бенињија („Живот је лијеп“) – зато што смо у току прве ратне к-19 године ми живјели с једнаком потребом да волимо, љубимо и гуштамо, као да […]

Дан пре него што ће ће 4. октобра бити оборен Фејсбук и све његове платформе, објавио сам на најпопуларнијој и најотровнијој друштвеној мрежи кратак пост: Смрт fašizmu. Смрт је била исписана ћирилицом, а фашизам у падежу дативу, латиницом, с тачком на крају уместо знака узвика, и без комунистичког додатка: Слобода народу, јер је то ионако […]

Упркос договору да се то не чини до званичне објаве резултата – Ђукановићева струја почела је шенлук по свим градовима, и оставила збуњене вође српских странака да се будаласто заглéдају. Јер, знали су: ако зуцну („Чекајте, ало, нисмо се тако договорили!“), и позову народ да… (убацити глагол по жељи), настаће грађански рат… На 15-годишњицу од […]

Када је 2010. требало да продужим личну карту, свега четири године након црногорске „обнове самосталности и суверености“, шалтерски ми је службеник потурио да попуним латинични документ: Zahtjev za promjenu ličnog imena. Уздигао сам обрве. Монтенегрински је службеник то учинио зато што сам пожелио да ми, у складу са законом, име у личној карти пише ћирилицом. […]

Обални поглед на годишњицу црногорског Референдума У правописној сам недоумици да ли да назив историјског догађаја који је српски народ завио у црно напишем као: Црногорски референдум (с великим Ц), или пак као Референдум (с великим Р)? Јер када се у преуском црногорском раму данас каже – референдум – мисли се на проблематични онај Референдум […]

На попису се у Заливу 2011. г. преко 600 људи оба пола изјаснило национално да су Бокељи. Нереално је за претпоставити да се међу националним Бокељима нашао још увијек на пјени од мора млад – неки од Црногорацах. Углавном су Бокељи постали од Срба који су конвертирали из протеста због недопустиво дивље власти – те […]

„Црна Гора не постоји. Од 2006. године имамо Монтенегро који постоји, али није истинит, баш као што је нобеловац Томас Ман рекао за Хитлерову Немачку – постоји, али није истинита. Зато Монтенегро једини не слави Дан победе у Првом свјетском рату“ , рекао је Маловић за подгорички портал ИН4С. Он је то рекао упитан да […]

Западна цивилизација склона је да најпознатијег морепловца свих времена види у Кристифору Колумбу, из рачуна, јер се „познатост“ неког морепловца одувијек мјерила величином географије коју је открио, и количином пара проистеклом иза тога открића. О Кристифору је Колумбу написано на стотине књига, али се о њему до данас не зна суштински ништа. Да ли је […]

Корпоративни капитализам не само да је загадио и воду и ваздух и земљу, него је и вријеме. Убрзано се производи преко сваке мјере, не зато што треба, него да би се продало. Још. Богатство најбогатијих људи на планети је метафизично. До те је мјере огромно. Не вјерујем да обичан човјек може да замисли таман огромно […]

Ма колико ме мрзјело да пишем о темама о којима не вриједи писати – понекад се мора, не само због очекивања јавности и заузимања става, колико због актуелности тренутка и новинског контекста. Елем, Црна Гора добила је међународни код за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда, чиме је Уједињени савјетодавни комитет за кодификацију језика, […]

Десет хиљада црногорских војника погинуло је 1913. (да ли узалуд?) у Првом балканском рату, када је краљ Никола узео од Турака да осваја Скадар, да би зарад утемељивања Aлбаније, одлуком великих сила, морао да га врати. Сви српски ратници знали су тада да града ионако не би било да у темељ није узидана „млада Гојковица“, […]

Од фамозног ЦГ референдума, 21. маја 2006, дисконектовао сам се at all. Престао сам да гледам црногорске телевизијске станице, престао сам да читам црногорске новине; донкихотујем с разлогом. Како друкчије прихватити чињеницу да сам – поред постојања подебеле „Бијеле књиге“ дословно састављене од доказа о покрадености Референдума, ипак освануо у апартхејду? Да ли мислим да […]

Петорица вероватно најтиражнијих и најутицајнијих српских писаца млађе генерације – Слободан Владушић, Владимир Кецмановић, Никола Маловић, Дејан Стојиљковић и Марко Крстић, окупљени у књижевној групи „П70 – Проза на путу“ – са више од 150.000 продатих књига и прикупљеним скоро свим значајним књижевним наградама у земљи, у неформалној атмосфери у редакцији Недељника говорили су о српској књижевности, језику, политици, образовању, медијима, цензури, субверзивности, Западу и Европској унији…