Podešavanja / Settings

Darko Šuković, dugogodišnji voditelj emisije Živa istina i glavni urednik Antene M izneo je svoje viđenje crnogorskih prilika u tekstu sa provokativnim naslovom „Dritan Abazović – čovjek na koga je čekao Beograd“. U njemu govori kako bez Dritana „klerofašizam ne bi postao mejnstrim u Crnoj Gori“. Na koji „klerofašizam“ misli? Svakako ne na montenegrinski, pošto […]

Тако је 6. септембра, недуго након одржавања парламентарних избора у Црној Гори на којима је опозиција однела победу, на ткз. „патриотском скупу“ у Подгорици Немања Батричевић, сарадник у настави на црногорском Факултету политичких наука и докторанд на Централноевропском универзитету, поручио како је главни проблем што присталице опозиције нису славили са државним заставама. Такође је запретио […]

Smena jednog takvog režima, kao i prva promena vlasti na izborima u čitavoj istoriji Crne Gore, svakako jeste veliki uspeh. Međutim kada je u pitanju nova vlast, treba biti realan sa očekivanjima i sa njenim dometima, kako ta početna euforija ne bi brzo prerasla u apatiju i potpuno razočarenje. Najpre, ne treba imati nikakvu iluziju […]

Морам признати да сам за пар секунди био затечен, али није ми био ни најмањи проблем да му објасним своје разлоге. Рекао сам: „Свакако да није без разлога ни то што је Тадић био психички нормална особа, ни то што је био неупоредиво већи демократа, ни то што, за разлику од Вучића, није владао криминалним […]

Уколико о њему изражавају позитиван став ту, или постоји неки мање или више видљив лични интерес да се тако говори, или је напросто реч о особама којима разумевање политике не иде баш најбоље. Са друге пак стране, када је реч о нашим антинационалистима ту се поштење и интелектуална доследност најлакше проверавају односом према Милу Ђукановићу […]

„Ако бисмо почели славити ‘празнике’ као што је 9. јануар, онда би се неки могли досетити и да се слави, рецимо, 10. април, дан када је основана Независна Држава Хрватска (НДХ)“, рекао је Валентин Инцко, високи представник међународне заједнице у БиХ, након спектакуларне прославе 25 година од оснивања Републике Српске. [1] Ово није први пут […]

Некако сваке године крајем септембра и почетком октобра особи заинтересованој за политику и модерну (српску) историју не може да промакне а да макар мало не помисли на Слободана Милошевића. Лидер кога је занимала само власт или задрти комуниста? Борац за Југославију или кривац за њен распад? Вожд или издајник? То су само неке од класификација […]

Тиме је имплицитно направљено поређење и изједначавање Републике Српске и Санџака, што се Бошњацима дешава. Како их нервира свака назнака да би РС могла да се осамостали, они у тренутку огорчења истичу како би то довело до распада не само БиХ, већ и Србије. „Са којим би правом Србија онда могла да задржи Санџак“, питају […]

Политика Вучића, коју је он кренуо да спроводи у дело након што је 2012. године преузео апсолутну власт у држави (иако је претходно убедљиво поражен на градским изборима?!) свакако није ништа ново. Одржавање курса на коме, за разлику од територијалног интегритета Србије, ЕУ нема алтернативу, а ММФ представља нашег пријатеља који нам дели добронамерне савете […]

U istoriji srpske politike bilo je svakakvih kupovina, neprincipijalnih koalicija i izdaja ideala, međutim, zaista nisam siguran da se iko prodao za manju mrvicu vlasti od novopečenih „samostalaca“.

Pročitavši tekst naslovljen čudnim i podsmešljivim naslovom „Draža kao – još jedna – šarena laža“, objavljen na portalu NSPM 26. maja 2015 godine, shvatio sam da on nužno zavređuje odgovor. Pišući odgovor, uvideo sam da sam se dotakao problema mnogo brojnijih i šire sadržine od onih kojima se pomenuti tekst bavi, odnosno koje izaziziva.

Kad se kaže konspirologija, većina običnih ljudi pomisli na „teorije zavere“. Ovo nije u potpunosti tačna formulacija i držim da je bolje objašnjenje Miše Đurkovića, koji konspirologiju opisuje kao disciplinu koja pokriva područja tajnovite i netransparentne politike i igre moći.

Vladi Srbije su 21. avgusta iz Brisela poslali demarš, tj. ed memoar, kako je utvrđeno kasnije, u kome su izneli stav da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo, ne bi trebalo da poveća svoj izvoz u Rusiju u većoj meri i time iskoristi uzvratne sankcije Evropskoj uniji. Već sutradan premijer Vučić je sazvao konferenciju za novinare, gde je rekao da je za Srbiju put u EU strateški cilj, da njenu volju uvažava, kako u skladu sa time neće doći do povećanja izvoza u Rusiju, ali i da neće uvesti sankcije Rusiji (iako mu ovo poslenje nije ni traženo).

Poraz „Saveza za promjene“ na izborima bi mogao olakšati ove promene unutar stranke i omogućio bi da se SDS vrati sebi. To bi ojačalo poziciju RS jer bi o ključnim nacionalnim pitanjima postojao konsenzus najznačajnijih političkih činilaca.

Od 2008. koju je pored proglašenja nezavisnosti Kosova, obeležilo o cepanje Srpske radikalne stranke, čelnici „nove i moderne“ SNS uveravali su nas kako su se promenili, kako zaslužuju novu šansu, kako više neće voditi politiku „sukoba sa celim svetom“ (a zapravo suprotstavljanja pritiscima na Srbiju i Srbe).

Ljubitelji konspirologije imaju pred sobom čitav niz ubedljivih i neubedljivih teorija, no za razumevanje stvarnosti koja nas je snašla verujem da ćemo svi morati da se upoznamo i sa jednom novom varijacijom – sa zaverom protiv Vučića.

Ljubitelji konspirologije imaju pred sobom čitav niz ubedljivih i neubedljivih teorija, no za razumevanje stvarnosti koja nas je snašla verujem da ćemo svi morati da se upoznamo i sa jednom novom varijacijom – sa zaverom protiv Vučića. Kada se govori o zaveri protiv nekoga, obično se podrazumeva da skriveni i podmukli planovi protiv date osobe zaista i postoje. No, kako sam uveren da ovde to nije slučaj, bilo bi pravilnije reći da je u pitanju teorija o zaveri protiv Vučića.