Podešavanja / Settings

Škrto je tu gde sam rođen, drugi bi crkli od gladi kunući zemlju što ne rađa, ali… Nebo je vazda rađalo. Dobre ljude. Najbolje, vala! Škrta zemlja, a plodno nebo. Upregne Srbin sebe u raspeća, pa ore. Razbrazda čitav svod pa poseje svoju muku… Al, nije to muka što tišti i satire, no što sokoli […]

Gladan se moj seljak sit zahvaljivao Bogu. Vazda. Na svemu. I za praznu trpezu, i za pustu štalu, i za suva korita…vazda je Gospodu bio zahvalan za sve. Seljačko plemstvo, kruna prađedova: derevija boje vitlejemske noći i vazda nezarasle rane tepelka, a navrh svega zlatna ocila. Padale su glave ali kruna- NE! Raspinjali su mi […]

U Hrvatskoj će Srbiju predstavljati neko za koga je Jasenovac senovito izletište na Savi! Neko za koga je „Oluja“ povetarac, lahor što je razvejao maslačke… Neko ko će na zgarištu srpskog doma požaliti vatru… U Hrvatskoj će Srbiju zastupati kao optuženika besčasni advokat po službenoj dužnosti, advokat koji bi slavio da mu „branjenik“ dopadne vešala… […]

Ovog se puta ofucani kurjak ustremio na srpstvo i svetu Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori, jednako kao i ona druga konkubina Mila Đukanovića zvana Nenad Čanak, prizivajući u bednom pisanju za Đukanovića pamflet kako veće zlo od Srba i SPC nije zadesilo Crnu Goru! Naravno, sve protivu ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju, jer Vuk […]

Србија јесте починила геноцид. Један од најстрашнијих и најбезумнијих – неопростив геноцид над сећањем! Сећањем на страдања рода свог! Сећањем на историју јама, вртача, поља, логора, вешала, кланица, стратишта без броја и имена. Сећањем да се крштавамо именима предака којима се гроб не зна! Живи смо споменици својим прађедовима… Сећањем да се о задушницама ово […]

Плаћена је ваша жалост! Купљене су ваше душе! Ваше су очи бездани мржње, страшне понорнице, змијарници… Ничега у вашим погледима! Вртаче и вирови. Усахле и пресахле јаме. Пуста корита река суза што сте исплакале у мржњу рода свог. Ђавоља је ваша црнина- црни барјаци у славу погани којој служите, крајпуташи зла, „плаштанице“ звери чије су […]

Крочио си, јашта да јеси, али не знаш! Пре првог корака- на Косову и Метохији си већ проходао. Пре првог удаха доле си продисао… Пре неголи си отворио очи погледом ти се већ преливала зора над Призреном… Не лупетај, бре! Дај, спусти се на земљу и батали то епско нарицање! Моје није, баш ништа немам […]

Хоћу ако мислиш да могу?! Можеш али не смеш, никада, никако… Мука и јесте што вазда можеш, милоснице наша… Али, жао ми вас је, моји сте и… Нас ти је жао?! Ако нас пожалиш вероваћемо да смо ваљали, ако ваљамо волели бисмо те неизмерно, без страха, без бојазни да те неће остати довољно да те […]

Cаставни нису, није Србија раставна, већ су суштина, чвориште нашег корења, пупчаника, прве стопе и последњег удаха- све то у једном, сплетено баш тамо где ће Србија довека бити нераставна, но шта ви о енклавама знате?! Нису Гораждевац, Ораховац, Грачаница, Велика Хоча… гета у које је сатерани Србље, већ делови раја из којих нико Србију […]

Грубо тесана Српкиња из Црне Горе, наоко прека и штедљива на свему, речима понајвише, ал тако је на планини- вазда је мањкало свега осим части и образа, а вала више од тога и није требало, без свега се може осим без тога! Рекох, волио бих да сам даровит с речима ко она, сву бруку ове […]

Заправо, далеко је то од занимљивог, одурно је и огавно, јер постоје тек да би као преторијанци хада испузали из камењара јада и ударили на све и свакога ко издају и њихове бедне синакуре у име издаје не прихватају као обавезно “јеванђеље по Вучићу”! Овог су пута ударили на цркву, владику Теодосија тачније, по добром […]

У праву је, Србија је – „Задруга“, ништа више од тога! У праву је, Србија је пробдела ноћ грозничаво исчекујући новог хероја којег ће волети и презирати једнако, презирући оно у шта се посвећенички и са толико љубави преметнула… Високе Дечане надвисио је некакав Лепи Мића! Грачаницу је засенила Луна! На трон пећке светиње засела […]

Помислио би неко када кажеш Мирјана Драгичевић да збориш о каквој стаситој и одраслој девојци, жени, мајци, а не од детету од тек девет година. Ево, бил ко помислио на Мирјану Драгичевић, уснулог анђела што су три звери тог мрзног јутра ’92. отргли из мајчиног наручја, на прагу лепе, домаћинске куће у Доњој Биочи, на […]

Ne, ovo nije kritika Aleksandra Vučića, jer jalovo je kritikovati čoveka ubeđenog da je Peko Dapčević koji s vranca pobedonosno pozdravlja oslobođeni Beograd, več kritika onih koji ne smeju, a morali bi, da mu skrenu pažnju da to pod njim nije konj već narod i da su poklici zapravo vapaji!

O „Djeci“ ni reči! Ni slova! Muk, ko kad se otme prdež u autobusu pa svi pognu glave i čekaju da prođe, nadajući se da nije njihov…

Dakle, iz još jedne strašne tragedije Aleksandar Vučić će se izvući tiho, nevin kao novorođenče i blažen u neznanju kao Tomislav Nikolić na kolokvijumu!

Da se ne lažemo- Mađarska nije naličje već lice Evrope i utoliko je licimernije i ljigavije „zaprepašćenje“ resto zapadne civilizacije nad brutalnošću njihovih besnih pasa!

Angažovanjem vlade, odnosno, ličnim zalaganjem premijera Vučića – proleće je stiglo u Srbiju, i to po daleko povoljnijim uslovima nego u državama regiona i koji minut ranije u odnosu na njih.

Da je premijer zaista mislio ozbljno izjavivši kako će vlada razgovarati i sa vanzemaljcima ukoliko je to potrebno, potvrđeno je već danas saopštenjem iz Vučićevog kabineta u kojem se navodi da je pred zoru uspostavljen prvi kontakt sa vanzemaljskom inteligencijom, kao i da su već tokom jutra intenzivirani pregovori sa osvedočenim marsovskim prijateljima Srbije!

Takođe nismo u mogućnosti da fabriku preimenujemo u Železara „Aleksandar Vučić“, kao i da visoke peći nazovemo po njemu: Alek 1 i 2, a valjaonicu „Ivica Dačić“ kako bi mogli da ga zezate zbog fizičke građe?!