Oznaka: Miroslav N. Jovanović
Vremena jeftinog novca i jeftine energije su otišla u nepovrat
I izvoz i uvoz robe i usluga, pokazuju martovski podaci, standardno beleži rast, prvi po stopi od 28,5 odsto, drugi za 20 procentnih poena više u poređenju sa istim periodom 2021, što je minus u robnoj razmeni povećalo za više od 130 procenata. Skoro neviđeni rast deficita robne razmene Srbije sa svetom, koji je doveo […]
PONIŽAVANJE ISTOKA: Srpski put u EU-topiju
1. Увод Нефункционална Европска унија (ЕУ) се урушава и саморазмонтирава уживо пред нашим очима. Не само што већ једну деценију земље чланице не могу да се договоре скоро о ниочему битном (монетарна и фискална политика, криза еврозоне, расподела најезде миграната из муслиманског света, енергија, гасоводи, незапосленост, признавање независности Косова и Метохије, оружани напад на Либију, […]
KOLIKO IMA SMISLA REFERENDUM O PRISTUPANJU SRBIJE Evropskoj uniji – i kada?
Увод Циљ ове расправе је расветли битну ствар око могућег референдума о приступању Европској унији (ЕУ) који би власт у Србији понудила народу. Са једне стране наведена могућа понуда најширем бирачком телу изгледа као потребан и разборит демократски потез, док са друге стране наведено може да изгледа као заблуда и замајавање народа да одлучује о […]
ŠTA ČEKA EVROPSKU UNIJU u budućnosti?
Објаснивши смисао појма добра економија, напоменуо је да у вези економије ЕУ влада „велика збуњеност“ и да је „Европска комисија мозак и мотор ЕУ“. Особито је напоменуо „Белу књигу пет правила за Европску унију“ коју је издала Европска комисија, истакавши да она сведочи о потпуном одустајању овог водећег тела ЕУ од обављања регулаторне функције и […]
PERSPEKTIVA EU JE SUMORNA, nezavisno od bregzita
Европска унија добила је Нобелову награду за мир 2012. Првобитни циљ ЕУ био је очување мира у Европи, а средство са достизање тог циља је економска интеграција. Ипак, Нобелова награда ЕУ за економију се не разматра. ЕУ није више пројекат који би привукао масе на барикаде да је бране. Од очувања мира, ЕУ се преобразила […]
Miroslav N. Jovanović: Da li Krstić i MMF zadaju završni udarac?
Na vrata MMF-a kucaju samo one zemlje koje su na prosjačkom štapu. Zemlje kojima niko drugi ne želi da pruži kredit. Srbija, na sreću, ima mogućnosti za zaduženje u Kini, Rusiji i arapskom svetu. Ako Lazar Krstić krene sa MMF-om od početka, tada ne mogu da mu se pruže ni uobičajenih akademskih „15 minuta“ u kojima treba da pokaže svoje umeće.
