Подешавања / Settings

До формалног пада социјализма постојала је цензура, па је од 1990-тих дошло до експанзије разноликог историјског штива. Читаоци су се тада нашли на мукама друге врсте: коме веровати? Прва, или барем једна од првих књига штампаних у Београду по доласку комуниста на власт, већ крајем 1944. године, звала се ”Пјесма о биографији друга Тита”. Аутор […]

Тема емисије је била премијера филма о Николи Калабићу, „Опкољени” и откривање праве истине о догађајима из Другог светског рата на територији данашње државе Србије.

У Ужицу је прије неколико дана приказан филм „Генерал Дража Михаиловић“. Сценариста и режисер филма је Милослав Самарџић, аутор више књига о улози Драже Михаиловића у Другом свјетком рату. –Надам се да ће једног дана овде бити приказан и играни филм, то нам је крајњи циљ, јер начин на који се наша историја представља, било […]

Пре свега, они су примењивали совјетски бољшевички систем, који је најјасније дефинисао главни Стаљинов човек у свету филма, Сергеј Ејзенштејн. Он је тврдио да филм не сме да буде наставак позоришта, јер је позориште за елиту, тј. за мањи део друштва, па се на тај начин не може остварити велики ефекат на масе. Зато, филм […]

Веће ангажовање Српске православне цркве, а поред осталог и систематску градњу цркава на слободној територији, генерал Дража Михаиловић је наредио 21. фебруара 1944. године. Циљ наредбе био је да се боље види, како је Дража написао, “ко смо и шта смо“. Део наредбе који се односи на градњу цркава, гласио је: “У свима корпусима обележити […]

Српска кинематографија наставља одавно утабаним стазама и кроз две нове игране серије, које РТС од краја октобра емитује у ударним терминима, суботом и недељом: ‘’Пси лају, ветар носи’’ Радоша Бајића и ‘’Сенке над Балканом’’ Драгана Бјелогрлића. Обе нове серије обновиле су и вечиту полемику: Да ли оно што видимо на малим екранима има везе са […]

Портал УЈЕДИЊЕЊЕ: Каква је улога црногорских комуниста у бомбардовању градова, прије свих  Подгорице? Зашто није бомбардовано Цетиње? Да ли је и за црногорске комунисте важио Титов договор са савезницима, прије свега са Енглезима о бомбардовању српских градова? САМАРЏИЋ: Да, важио је договор и за њих. Они су бирали мете у Црној Гори и Србији. Нарочито […]

Препоручујемо да погледате цео интервју и сазнате више о историјским догађајима из Другог светског рата, о сукобу између четника и партизана, о односу између Драже и Тита, али и о бројним другим занимљивим темама.

Поводом текста ,,МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ: Одговор Мирославу Лазанском“, од 20. маја

“Историју треба ипак препустити само историчарима“ – пише г. Лазански. Да, али тамо где историја, тј. историографија – постоји. На жалост, она у тоталитарним режимима, као што је била социјалистичка Југославија, не постоји, јер у њима нема слободе говора. Слободно бављење историјом Другог светског рата тада је било строго кажњиво. Постојао је вербални деликт, злогласни члан 133 Кривичног Законика СФРЈ.

Другим речима, када неко данас каже да је антифашиста, поручује нам да је комуниста, али да то не сме да призна из тактичких разлога.

У дисертацији се тврди да је Србија тек после Титове смрти постала тоталитарна држава, а да је главни кривац за то била Књига о Милутину.

Амерички истраживачи трагају за пилотима несталим у мистериозним сукобима 1944. на овим просторима. Сукоб Совјета и Американаца изнад Србије 1944. умало прерастао у Трећи светски рат

Директива је, дакле, захтевала убиства широког круга људи, што је ускоро почело да се спроводи у дело. Најпре у Србији. И најпре по српским варошима и селима. И опет је употребљен познати рецепт са слањем Лењина да диже револуцију и разбија систем „изнутра“.

Аутор „Равне горе“ одговара на критике које су пратиле први део ратне трилогије: Серија је дочекана на нож због свих наших раскола. Проговорили смо после 70 година једноумља. Дражу сам приказао као нормалног човека и патриоту. Мој Тито је нов, другачији, занимљив и уверљив.

Ту је и последњи датум који је омашен: Дража је изашао на Равну Гору 11. маја, а не 13. маја.
Прошетао се Дража од Босне до Равне Горе – и то је била серија „Равна Гора“.

Емитовање серије “Равна гора”, која се након приказаних епизода већ може сматрати једном од најгледанијих телевизијских серија на овим просторима, осим велике пажње јавности, изазвало је жестоке полемике у политичкој и стручној јавности око веродостојности приказаних историјских догађаја, као и испитивања “часности намера” аутора серијала Радоша Бајића, који је, макар привремено, успео да помири партизане и четнике, али искључиво у нападима на њега и његово уметничко дело!

ражини људи су ишли невојнички, чак нису имали ни извидницу, и налетели су на заседу. Али, „борба“ се прекида и пре него што је почела, да би се прича фокусирала на нову свађу између два Дражина мајора, Палошевића и Станковића.

Бројање грешака у ТВ серији “Равна Гора“ постаје не само бесмислено, већ и непримерено. Грешком се озанача некакав изузетак, док овде видимо систем, тј. систематско фалсификовање историје по свим битним тачкама.

Потом гледамо још један класичан историјски фалсификат. Немци 4. маја 1941. долазе у Планиницу и хапсе таоце, мада у ово место нису дошли до 6. децембра 1941. године (Операција „Михаиловић“). Ова сцена је „пресечена“ документарним филмом, који приказује Немце како пале куће и одводе таоце – а то је у ствари било у октобру 1941.