Podešavanja / Settings

„Sud smatra da ne može da udovolji zahtevu Izraela da se taj slučaj skine sa opšte liste“, rekla je sudija Džoan I. Donahju. Sudija Donahju je zaključila da sud ima „prima facie“ nadležnost, što znači da se ovaj slučaj može nastaviti, prenosi Gardijan. Prema prethodno donetoj odluci, MSP se danas neće baviti glavnim pitanjem genocida, […]

Južna Afrika je saopštila da je više od 50 zemalja izrazilo podršku njenoj tužbi Međunarodnom sudu pravde u kojoj je optužila Izrael za genocid nad Palestincima u ratu u Gazi. Drugi, uključujući SAD, snažno su odbacili navode Južne Afrike da Izrael krši Konvenciju UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Mnogi se nisu oglasili, preneo […]

Međutim, sud je delimično udovoljio zahtevima Kijeva po drugoj tužbi — o kršenjima Konvencije za likvidaciju rasne diskriminacije. Zahtevi Kijeva su bili da se prekine sa isporukom oružja na istok Ukrajine i podrškom „teroristima“ u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici i da se zaustavi „etničko ugnjetavanje“ na Krimu. Moskva te optužbe negira, navodeći da glavni cilj Kijeva nije bio […]

Međunarodni sud pravde U Hagu uputio je na adrese trojice članova Predsedništva BiH pisma koja su izazvala dosta pažnje javnosti.

Međunarodni sud pravde je presudio 2007. da Srbija nije kriva za genocid u BiH, niti je pomagala u izvršenju zločina, a da izvesnu odgovornost snosi zato što nije učinila sve što je mogla da spreči genocid. Ovakva odluka je razočarala deo vlasti u Sarajevu, mada ni Srbija nije imala razloga za oduševljenje, jer iako je […]

Vlasti u Sarajevu su 1993. podnele Međunarodnom sudu pravde (MSP) zahtev za pokretanje sudskog postupka protiv SR Jugoslavije na osnovu Konvencije o genocidu [1]. Zahtev je podneo američki profesor Frensis Bojl. Sarajevo je tvrdilo da je u BiH poginulo 250.000 za samo godinu i po dana rata i da je Ilija Garašanin bio srpski pravoslavni sveštenik koji je hteo svojim Načertanijem da razori Otomansko carstvo, uzornu multietničku državu u kojoj su poštovana ljudska prava mnogo pre Univerzalne deklaracije UN.[2] (Vlasti u Sarajevu nikako nisu mogle da objasne kontradikciju između svog stava da SRJ nije članica UN dok istovremeno tuže tu državu pred sudom UN.)[3]

Osim u Hagu, gde je na opšte zaprepašćenje glasao protiv tužbe sopstvene zemlje protiv Hrvatske, profesor Pravnog fakuleta u Beogradu Milenko Kreća nije osvetlao obraz ni u Crnoj Gori.

Ko je manje izgubio, a ko je više dobio prekjučerašnjom odlukom Međunarodnog suda pravde (MSP) da u celosti odbaci i hrvatsku tužbu i srpsku kontratužbu za genocid? U tim relacijama se kreću komentari presude, uz preovlađujući osećaj u obe države da je njihova strana više izgubila, iako joj je sud dao više za pravo.

Pozivamo nadležne organe Republike Srbije da upotrebom svih diplomatskih sredstava i dalje insistiraju na ispunjavanju međunarodnih obaveza Republike Hrvatske po pitanju povratka izbeglih i raseljenih Srba u svoje domove, kao i da današnju odluku Međunarodnog suda pravde iskoriste za pokretanje pitanja o povratku odštete svim pripadnicima srpskog naroda koji su bili žrtve hrvatske genocidne politike proterivanja i masovnih zločina.

Prema Bastašićevim riječima, običnom narodu proteklo suđenje moglo bi se opisati kao „utakmica u kojoj je jedna ekipa započela incidente, prebila i iz igre izbacila većinu protivničkih igrača, koji gotovo da se nisu branili, a onda je sudija utakmicu prekinuo i registrovao je rezultatom nula prema nula“.

Predsednik IDC “Veritas“ Savo Štrbac rekao je za B92 da je poražavajuće što je srpska tužba pred MSP odbijena jednoglasno.

Predsednik suda u Hagu Peter Tomka najavio pred Generalnom skupštinom UN da će odluku u ovom slučaju doneti pre nego što bude obnovljeno sudsko veće

Kako pišu Večernje novosti niz istaknutih istoričara je demantovalo predsednicu Helsinškog odbara Srbije koja je pred pred Međunarodni sudom pravde u Hagu optužila Srbiju da je kriva za građanske ratove u bivšoj Jugoslaviji 90ih godina, jer se prva otcepila od zajedničke države donošenjem, kako je ona navela, „secesionističkog Ustava“ iz 1990.

U sporu između Hrvatske i Srbije kao advokat srpskog pravnog tima zastupam stavove Srbije. To je drugačije u odnosu na moju akademsku ulogu, u kojoj se trudim da budem neutralan i objektivan.

Tokom svog izlaganja, glavna zastupnica Hrvatske Vesna Crnić-Grotić je rekla da će: „Hrvatska pokazati kako se JNA pretvorila iz vojske koja je imala zadatak da štiti Jugoslaviju u saučesnika Miloševićevih namera počinjenja genocida“.

Istorijski proces u Međunarodnom sudu pravde, u kome su Hrvatska i Srbija tužile jedna drugu za genocid od 1991. do 1995, počeće 3. marta i trajaće pet nedelja.

Marta sledeće godine Srbija će se po četvrti put (malo li je, možda i svetski rekord) naći pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu. Ovog puta po tužbi Hrvatske za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, koji je, po navodima u tužbi, Srbija izvršila tokom ratova devedesetih godina u Hrvatskoj. Tužbi se pridružila i protivtužba Srbije za etničko čišćenje i zločine nad srpskim stanovništvom u Hrvatskoj. Kad je bal, neka je i maskembal.

Da li će Srbija reagovati na najavljeno svedočenje Sonje Biserko u korist Hrvatske po tužbi za genocid. Osnovno pravno pitanje je o čemu će ona svedočiti kad nije bila neposredni učesnik događaja.

Moguća su četiri ishoda – da sud presudi da je bilo genocida na jednoj ili drugoj strani, da su Srbija i Hrvatska počinile genocid ili da genocida nije bilo, smatra Obradović.

Predsednik Nikolić je izjavio da se on zalaže za povlačenje tužbi jer gleda u budućnost i smatra da je važno da Srbija i Hrvatska uspostave mir po mogućstvu za sva vremena.