Podešavanja / Settings

Ipak, sačuvana je knjiga “Kroz stoleća“ – “Prez letstotki” gde je područje između Labe i Odre označeno imenom “Serbija”. Tu se objašnjavaju pravci nemačkih osvajanja Srbskih teritorija u vremenu od 1050. do 1300. godine U knjizi “Zur sorbischen Geschichte” isto područje obeleženo je kao “Srbska oblast“, naseljena Srbima. Knjiga “Kroz vekove“ (na lužičkom srbskom jeziku), […]

Где је Србима родни завичај? Где је Србима родни завичај? Је ли то Саксонија или Пруска можда, где Лаба тихо тече и са Шпревом се састаје? Ах не, ах не, Наш родни крај мора бити још пространији! Где је Србима родни завичај? Да није то Поморје или Литва можда, где још живе успомене полабске и; […]

“Лужички Србији су искористили своје право на самоопредељење: тражили су демократски легитимисан парламент – Српски Сејм о којем су јуче гласали на добровољном референдуму. Циљ избора је да омогући Лужичким Србима право на самоопредељење у културним и образовним питањима, вољу да преузме одговорност и да на тај начин суделују у креирању своје будућности”, наводи се […]

До данас је опстала могућност да су Срби на овом подручју од раније[1], пошто се још код раних античких писаца Венеди сматрају делом Вандалског народа, а Вандали су, наводно, претходили Вендима на том простору, па се иселили.  Грчки и римски извори претке полапских Словена сматрају делом народа јединственог порекла којег су латини звали Venedi, Venethae или Venethi[2], а Грци Ούενέδοι. […]

Неки од њих размишљају о стварању парламента. Аутори иницијативе „Српски сејм“ организовали би изборе већ ове године. Званична организација Лужичких Срба „Домовина“ оптужује их за сепаратизам, сматрајући да се крупне промене ипак могу остварити само у сарадњи са властима. Активисти једне од десничарских организација 2014. године су извршили неколико напада на младе Лужичке Србе. Севало је и оружје, па су ти […]

Sjajna vojnička karijera generala Pavla Jurišića Šturma nije krunisana i činom vojvode, ali je komandujući Trećom armijom pomogao da srpska vojska u prvoj ratnoj godini potuče Austrougare, a 1915. godine izbegne opkoljavanje i povuče se preko Albanije.

Sa njima delimo više od imena: naše istorije su veoma slične, i gotovo jednako tragične, naši jezici i naše kulture su u dubokom srodstvu. Oni su naša severna braća, mi smo njihova južna. Mi o njima znamo vrlo malo, a i oni o nama. Kucnuo je čas da se to promeni!

U Saveznoj Republici Nemačkoj[1], dvojezični napisi su vidljivi južno od grada Berlina[2], pa sve do češke[3] granice, tj. u oblasti poznatoj kao – Lužica[4].

Okruženi germanskim morem, vekovima satirani od raznih imperija, Lužički Srbi su, od nekada brojnog slovenskog plemena, spali na svega nekoliko desetina hiljada duša. Ali i dalje postoje. To je njihov najveći podvig.

Nama je falsifikovana istorija nanela više štete i poraza od svih ratova!

Iz ovoga se postavlja pitanje otkuda kod Kelta srpski Lug i srpska imena i ima li između jednih i drugih, Kelta i Srba odnosno Kelta i Slovena, kakvog srodstva, ili je bilo uzajamnog uticaja, posrednog ili neposrednog, u kojim krajevima sveta, i u kome dobu?

Čitaoci tablioda „Bild“ kažu da je najlepša od svih poslanica mlada Jana Šimke, rođena u Kotbusu, gradu Lužičkih Srba, u porodici činovnice i vozača

Istina koja polako izlazi na videlo, a koju ,,civilizirani Evropljani“ po svaku cenu žele da sakriju, je – da je cela Evropa nastala na ruševinama prastare slovenske (srpske) civilizacije.

Kohel, nemački etnograf: ”Ime Srbi je bilo ranije veliko obeleženje za sve Slovene”

Poražavajuća je činjenica da narod kao Srbi koji je od vajkada u vrtlogu svetske istorije, narod koji je morao kroz vekove da vodi tolike odbrambene ratove, tako malo uradio da svoju istoriju istraži kako treba, prikupi sve podatke i publikuje ih, napravi muzej kakav dolikuje jednom tako starom narodu bogate istorije.

Uskrs je naročito važan događaj za Lužičke Srbe, manjinski slovenski narod u istočnoj Nemačkoj, koji ga obeležava tradicionalnim oslikavanjem jaja.

Ruski sorabista, Dmitrij Poljakov, govori za „Rusku reč“ o vezama Lužičkih Srba i drugih Slovena i o šansama za kulturni opstanak ovog naroda.