Podešavanja / Settings

Црвене ципеле(Поп-рок песма и романса; стихови, музика, пева и свира: Кемал Монтено) Хаљина бијела и цвијет под вратом И очи твоје које ништа ми не веле Памтит ћу љето по смијешку златном Памтит ћу увијек црвене ципеле У себи носиш неку сјету тиху Нешто што љубав Чак ни љубав додирнут не смије Хтио бих јули […]

Није хтела(Поп-рок песма, романса; стихови, музика и пева: Кемал Монтано) Прошла је кроз моје пјесме страсно и у свакој оставила траг Схватио сам, ал´ је било касно да јој нисам драг. Године су остале за нама цвијетна поља, младост и све. Остао сам сам, остао сам сам јер никад више вратити се неће, никад више. […]

На крају града(Романса, поп-рок песма; стихови, музика и пева: Кемал Монтено) На крају града у тишини шетамо испод старих липа тихо је тихо да л’ ми се чини мјесец сребрну музику сипа На крају града мирише јули и ноћно небо злато точи мене твој топли додир збуни сретан се утапам у твоје очи Реф. Рекла […]

Није вредно сине мој(Поп-рок песма; певају: Кемал Монтено и Душан Свилар) Испред мене понор је, тамне хриди зову ме, утеху ми лажну нуде. А из срца као спас чујем мени познат глас па се давне успомене буде. Памтим речи оца мог: На све мисли добри Бог како волишс тако ти се пише. Ако љубави је […]

Pričaću ti o svome životu
reći ću ti zašto teško dišem
pitaj kako pesme me zabole
pitaj zašto samo tužne pišem

Zemljo moja (Stihovi i muzika: Kemal Montano; sviraju i pevaju: grupa Ambasadori) Vidim polja što se žitom zlate i na brijegu vidim rodni dom svakog trena mislim na te zemljo moja, zemljo moja. A u polju moja duša spava u sred žita kao zlatna klas postelja joj meka trava zemljo moja, zemljo moja. I dok […]

Nekako s’ proljeća
uvijek meni doluta
neka čežnja tamna
tiha mudrost davna

Ko da ti kaže, Ivana
da tebi pjevam, Ivana
da tebe sanjam, Ivana
da tebe pratim, Ivana
za tobom patim, Ivana
o moja Ivana

Muziku je zavoleo kao dečak, a pred kraj osnovne škole je shvatio da je ljubav smenljiva kategorija i da jednu može da zameni drugom, pa je fudbal zamenio gitarom. Sredinom oktobra, dok je miholjsko sunce obasjavalo Banjaluku i izmamilo mnoštvo ljudi u centar grada, u bašti najvećeg hotela sedeo je Kemal Monteno sa prijateljem. Pričali su i smejali se starim dogodovštinama, tu i tamo neko od prolaznika bi prepoznao popularnog kantautora, ali nisu mu prilazili iz pristojnosti.

Jedne noći u decembru
kad je bila hladna zima
čuvao sam tebe, Branka
čuvao sam našeg sina