Подешавања / Settings

Премијер Велике Британије је вишеструко критикован за овај вид политичке некоректности. 2005. године премијер Џонсон је написао за лист Спецтатор да верује да је природно да се јавност плаши од исламске религије. „За свакога ко чита Куран, а није муслиман, исламофобија-страх то јест од ислама- је природна реакција, заправо то текст Курана и жели да […]

Он је на трибини „Бошњаци – европски муслимани између исламофобије и екстремизма“ истакао да би исламофобија, која је само део ксенофобије као примитивне мржње према другом и другачијем, чак изопштила и Исуса да данас дође у Европу јер је изгледао као људи који данас долазе из арапских земаља, а његовој мајци Марији би било забрањено […]

Наравно, та градација имала је и своју сразмерно градирајућу пројектовану реакцију – оно што нису могли брутални Јасер Арафат и ПЛО, могли су Бин Ладенови муџахедини; где су стали муџахедини наставио је њихов монструознији наследник Ал Каида; кад је потрошена Ал Каида, добре су биле звери ИДИЛ-а.

За најбогатију земљу ЕУ блока – Немачку, која заједницу ЕУ држава види као простор који ће бепоговорно следити правила и курс немачке спољне политике, последњи догађаји представљају време изазова и суочавања с избегличком кризом која је ослободила „духа из боце“ спремног да увек и наново одређује исти драматичан курс Старом континенту. Па, тако и шире.