Podešavanja / Settings

Apis, patriota koji je iz ideala želeo bolju, srećniju i poželjniju Srbiju za sve ugnjetene Slovene tada u Otomanskom i u Dvojnom carstvu, satanizovan je od raznih antisrpskih država, partija, tajnih udruženja i crkava, planski, zlonamerno i sistematično.

Doduše, tada nije bilo NVO plaćenih iz fondova NATO pakta i Soroš dobrotvora, te nije bilo ni korisnika „međunarodnih priznanja“ (čitaj — plaćenika stranih službi) za proces „demokratizacije balkanskog regiona“, dok ga teta Angela najzad ne pretvori u „ugodnu čekaonicu bliskoistočnih migranata“, čije željeno proleće baš izrazito kasni a zima je na pragu i problem sa energentima, naročito.

Još dok su formirali ovu komandu, u avgustu mesecu 1914. godine uputilo je rusko ministarstvo vojno kao hitnu pomoć Srbiji i Crnoj Gori, transport od 120000 pušaka i 90000000 metaka, a kasnije će biti dopremljeno još 100000000 metaka.

Tamnica naroda,kako su ne bez razloga zvali «preteču EU», obilovala je atentatima sinova tih potlačenih naroda, pa je celishodno podsetiti «zaboravne» eksperte na neke od njih.

Gorčina poraza u ratovima iz rane mladosti, potstiče ga na izučavanje detaljnih uzroka i istraživanje motivacije običnog vojnika, kao ključnog činioca u oslobodilačkoj borbi.

Jedan od najbližih partijskih saradnika Josipa Broza (Tito), Crnogorac Milovan Đilas, piše u svojim „Sećanjima“ kako mu je Broz pričao da ih je kod sela Gukoši ubitačno tukla srpska artiljerija – „ali jedan top – pričao je Broz – imao je neki poseban zvuk kad opali, pa smo ga prozvali Sveti Ilija“!

Pohlepa je tada mnogog «purgera» koštala glave, jer su srpski četnici bili odlični strelci.

I dok se ministar za „vojne poslove“ trudi na NATO samitu da dokaže da će oni ipak pevati prepoznatljivu koračnicu „kaubojskih okupatora“ a ne njima dragu „Drino vodo ladna“ kao svoju nekadašnju pukovsku tradiciju, oni na paradi pokazaše da su dostojni predaka svojih.

„Bauk kruži Balkanom, bauk putinizacije“ verovatni je moto ad hock „demokratske“ odluke gradske vlade Beograda, kako bi se umilili „kaubojskom nadzorniku“ na brdovitom Balkanu.

Svaki potencijalni agresor trebalo bi da pamti reči majora Kursule: «NE MOŽE U SRBIJU TEK TAKO DA SE UĐE, BRATAC!»