Подешавања / Settings

Апис, патриота који је из идеала желео бољу, срећнију и пожељнију Србију за све угњетене Словене тада у Отоманском и у Двојном царству, сатанизован је од разних антисрпских држава, партија, тајних удружења и цркава, плански, злонамерно и систематично.

Додуше, тада није било НВО плаћених из фондова НАТО пакта и Сорош добротвора, те није било ни корисника „међународних признања“ (читај — плаћеника страних служби) за процес „демократизације балканског региона“, док га тета Ангела најзад не претвори у „угодну чекаоницу блискоисточних миграната“, чије жељено пролеће баш изразито касни а зима је на прагу и проблем са енергентима, нарочито.

Још док су формирали ову команду, у августу месецу 1914. године упутило је руско министарство војно као хитну помоћ Србији и Црној Гори, транспорт од 120000 пушака и 90000000 метака, а касније ће бити допремљено још 100000000 метака.

Тамница народа,како су не без разлога звали «претечу ЕУ», обиловала је атентатима синова тих потлачених народа, па је целисходно подсетити «заборавне» експерте на неке од њих.

Горчина пораза у ратовима из ране младости, потстиче га на изучавање детаљних узрока и истраживање мотивације обичног војника, као кључног чиниоца у ослободилачкој борби.

Један од најближих партијских сарадника Josipa Broza (Tito), Црногорац Милован Ђилас, пише у својим „Сећањима“ како му је Broz причао да их је код села Гукоши убитачно тукла српска артиљерија – „али један топ – причао је Broz – имао је неки посебан звук кад опали, па смо га прозвали Свети Илија“!

Похлепа је тада многог «пургера» коштала главе, јер су српски четници били одлични стрелци.

И док се министар за „војне послове“ труди на НАТО самиту да докаже да ће они ипак певати препознатљиву корачницу „каубојских окупатора“ а не њима драгу „Дрино водо ладна“ као своју некадашњу пуковску традицију, они на паради показаше да су достојни предака својих.

„Баук кружи Балканом, баук путинизације“ вероватни је мото аd hock „демократске“ одлуке градске владе Београда, како би се умилили „каубојском надзорнику“ на брдовитом Балкану.

Сваки потенцијални агресор требало би да памти речи мајора Курсуле: «НЕ МОЖЕ У СРБИЈУ ТЕК ТАКО ДА СЕ УЂЕ, БРАТАЦ!»