Подешавања / Settings

Ту су људи прерађивали метал и живели у уређеном граду.  О овоме, за Јутјуб канал Srbija Global говори археолог и ку­стос Му­зе­ја гра­да Бе­о­гра­да на Ар­хе­о­ло­шком на­ла­зи­шту Вин­ча. – Нео­лит је је­ди­но вре­ме су­штин­ске рав­но­прав­но­сти по­ло­ва, без ма­три­јар­ха­та и па­три­јар­ха­та. Нео­ли­ћа­ни су би­ли осво­ји­ли све вред­но­сти ко­ји­ма те­жи са­вре­ме­на ци­ви­ли­за­ци­ја – свет без ра­та и […]

Тројански коњи „фоменковшчине“[1] Манифестације које су се крајем маја одржавале у част свете равноапостолне браће Кирила и Методија и њиховог духовног наслеђа, организоване су мање или више свечано у многим земљама које насељавају народи чији је идентитет повезан како са словенством, тако и са културом која је формирана на православној вери и ћириличној писмености. Дани […]

Винчанска молитва је креирана да буди кодове са ових поднебља као и да активира исконску радост живота. Музика компонована на питагорејских 432 Hz подстиче благотворну исцељујућу енергију и буди креативне животне снаге које свако биће поседује у себи

У селу Рудна Глава крај Мајданпека пропада настарији рудник у историји цивилизације. Човечанство изашло из каменог доба пре седам миленијума баш на територији наше земље

Научници истражују како је на ободима Београда још пре 7.000 година прављен алкохолни напитак. Тим међународних и домаћих експерата заврнуо рукаве и направио пиће на исти начин на који су то радили наши далеки преци из неолита

Шта се догодило са винчанском културом, која је пре шест миленијума била најнапреднија заједница у Европи?

Када дођу у наш главни град, светски археолози стижу у једну од планетарних престоница њихове науке. Прво урбано насеље у Европи – Винча имало куће које су биле знатно комфорније него што су их имали средњовековни људи, 6.000 година касније

Није неопходно ни тврдити да је Дунав увек играо значајну улогу у животу становништва у великом делу Европе, јер то важи за сваку велику реку која протиче кроз плодне пределе и све цивилизације су и настале у таквим областима

Уместо анализе једне сеобе, коју историчари сматрају историјском истином (чак једином истином која важи за досељавање Срба на данашње просторе), можемо лако доћи до неколико типова миграција са преласком Дунава, за чије извођење постоје потпуно реални техничко-физички услови у складу са претходним анализама

Слично војним походима, сеоба мањих група становништва такође може да прође без несавладивих проблема приликом преласка Дунава. Размотримо сада случај нашег анализираног народа у сеоби, који је најзад, после два месеца хода стигао на обале Дунава.

У претходним анализама још нисмо ни дошли до проблема преласка преко великих река, а највећа река у нашем окружењу Дунав претставља изузетан интерес, јер постоје озбиљни докази да је садашња цивилизација непосредно потекла из Подунавља.

Ако претпоставимо да је, поред свих наведених нелогичности, формирана колона за транспорт, логично је запитати се: којом брзином и колико дуго ће се колона кретати? Треба имати у виду да се ради о маси од око 10.000 породица са преко 50.000 запрега

Званична историја је препуна сеоба етничких група и народа, при чему се барата са бројкама од више стотина хиљада становника и њиховим сеобама на растојања од преко 1000 km, уз проласке кроз зоне са бројним природним препрекама и досељавања на станишта која се веома разликују од полазних.