Podešavanja / Settings

Kada iz centra Valjeva krenete prema Leliću i planini Povlen, odmah nakon prelaska preko Kolubare, nedaleko od prostora na kom se nalazila kasarna 17. puka, započinje uspon na brdo zvano Vidrak. Vidrak nas, očigledno, podseća na vidre koje su se, u međuvremenu, vratile u okolne valjevske reke. Turci su ovo brdo nazvali Bair, pa je […]

Уколико је улагање у инфраструктуру заиста срж геополитике, како је недавно за „Форин полиси“ изјавила Јута Урпилајнен, комесарка Европске уније задужена за међународна партнерства, онда на пољу те сржи геополитике Брисел за Пекингом каска тачно деценију, јер лане обзнањена иницијатива Европске уније, названа „Global Gateway“ („Глобална капија“), која треба да парира кинеском „Појасу и путу“, […]

Klicaće tabloidi da tuđe nećemo čak ni kada je naše, a da smo svoje odavno uklopili u Briselski sporazum. Sa stranica će pozivati proletere svih zemalja da se unaprede! Sve će to Evropska unija privatizovati!

Kada nemački ambasador kaže da priznanje „Kosova“ nije neophodno za početak pregovora sa Evropskom unijom, polovina srpske javnosti tu izjavu čita u kontekstu pitanja priznanja Kosmeta za nezavisnu albansku državu kao konačnog uslova Brisela.

Rusija je barem u Velikom ratu na delu, bez rezerve, pokazala naklonost Srbiji, pružajući joj ključnu vojnu i materijalnu pomoć bez obaveze nadoknade, te primoravajući ucenom zapadne saveznike da preduzmu akciju evakuacije njene vojske iz Albanije.

Još pre oko četvrt veka, Srbijom su jurili superbrzi, moderni vozovi. Doduše, njihov tehnološki razmah bio je politički ograničen, pa su se, umesto prugama, zaletali isključivo TV talasima i ekranima televizora. Umesto putnika, vozali su gledaoce najdalje do biračkog mesta.

Problem nije (samo) u uklanjanju Utiska, već sam sistem, koji je mutirao, iz onoga što nazivamo evropskom politikom Srbije

Srbi o Albancima znaju premalo. Neznanjem i neobaveštenošću nećemo stići nigde u sudaru sa narodom od čije nam mafijaško-političke oligarhije preti najveća opasnost. Kada ste, uostalom, poslednji put nešto pročitali o katedri za albanologiju u Beogradu?

Nemoguće je iza nešto malo preostalih tenkova i Putinove posete sakriti činjenicu da proevropska Srbija, nesamostalna, polatiničena, izraubovana i teritorijalno sakata, spolja neodoljivo podseća na sebe iz doba okupacija u svetskim ratovima.

Petooktobarci su obećavali bolji život, privredni preporod, „demokratizaciju“ kao preduslov opstanka SR Jugoslavije i mirnog ostanka Kosova i Metohije u njenom sastavu, te ulazak u Evropski savez. U svemu su slagali, ali problem je što Srbija još uvek bez organizovane alternative živi njihovu laž izvedenu sa debelim predumišljajem.

„Utisak nedelje“ i njegova autorka postali su plen Srbije kakvoj su znatno doprineli, ne povlačeći granicu između proklamovanih (ljudska prava, sloboda medija…) i stvarnih evropskih vrednosti, odnosno gole diktature kolopleta korporativnih i političkih interesa.

Republika Srpska Milorada Dodika izborila je pravo na racionalne argumente i to je do sada njegov najveći politički domet. Zato je Valentin Incko uoči sutrašnjeg škotskog referenduma požurio da kaže kako entiteti BiH nemaju pravo na otcepljenje, a „analitičari“ u službi EU, SAD i NATO jednoglasno su zagrajali da se otcepljenje Srpske ne može dogoditi bez rata, ponovo promovišući starešinstvo sile nad razumom i pravom.

Ako približavanje Briselu znači da država više nije neutralna, kako to tvrdi nemački ambasador, proizilazi da vlast u Beogradu nastavkom evropskog puta krši rezoluciju Narodne skupštine i obmanjuje građane.

Biti dobrovoljac u našem narodu nekada je bila čast, a od jeseni biće krivično delo. Dobrovoljac se borio za srpsku stvar, koja je uvek podrazumevala slobodu. Njegov motiv bio je romantičarski, ali su stradanja i doprinosi bili vrlo stvarni.

Drugim rečima, čisto i slatko voće kojim Srbi hrane svinje sve je skuplje kako odmičete istokom.

Nakon ruske zabrane uvoza voća i povrća iz Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), kao odgovora na sankcije zapadnih zemalja, u provinciji Hejlungđang, na severoistoku Kine, niču logistički centri i kontrolne carinske zone, koje za cilj imaju direktan izvoz ovih namirnica u Rusiju.

Nastrano izveštavajući o tragediji jedne devojčice i njene porodice, oni koji nas po potrebi tiraža, vlasnika u inostranstvu i impulsa Brisela ubeđuju da istovremeno napredujemo i nazadujemo, kad-kako,uspeli su pucnjima u leđa emocija da odvrnu privremeni društveni ventil, neophodan za smanjenjetrenutnog stresa nacije. Bubnjevi odmazde i smrtne kazne nisu deo evropskih vrednosti, ali su zgodna taktička alatka za pražnjenje besa socijalno i ekonomski ukopanih na evropskom putu.

Svaka sličnost sa Srbijom i njenim istorijskim iskustvom u oba svetska rata više je nego očigledna i u poenti ove priče – razočaravajuća. Jer, Srbija 2014. priređuje ne više od moralno-političkog parastosa sebi iz 1914. godine.

Društveno-politički talog, sitnosopstvenički sediment nacije, na površinu izmileo erozijom obraza i znanja, državu sapinje u koordinate vlastitih džepnih vizija.

Ideal klasične slobode smenio je lažni oportunizam u interpretaciji nikogovića, koji ležu na svaku rudu. Mladobosanci za ovakav politički slovenski jug ne bi dali ni pišljiva boba. Može li, uostalom, neko da zamisli Gavrila Principa kao stranačkog ćifticu kako prodaje maglu i uvlači se neokolonijalistima preko svake mere? Zbog toga su političari Srbije više bili gosti nego domaćini Vidovdana