Подешавања / Settings

Тема емисије била је ситуација на Косову и Метохији, а наш саговорник је открио до сада непознате и шокантне детаље из јужне српске покрајине. Више о овоме у видео прилогу.

Каква је безбедоносно-политичка ситуације на Косову и Метохији од кад су Руси ушли у Украјину? Зашто сви повлаче паралеле између вековне руске територије и јужне српске покрајине? Како ће се нова одразити дешавања у Украјини, Русији и Европи генерално на нашу земљу и наш Космет? Више о овој теми погледајте у видео прилогу. https://t.co/CXEKGwlIDp — […]

Ово за „Србин инфо“ истиче Александар Ђикић, универзитетски професор с Космета и председник Српског националног форума и наглашава Вучић нас представља као проститутку која је спремна да тргује Косовом, само да видимо која нам је цена, односно шта можемо да добијемо за призање. – Невероватно звуче глупости дела грађана, нарочито 50+ година, који сматрају да […]

Тема емисија је била српско-албански односи и албански злочини над Србима, с краја двадесетог и с почетка двадесет првог века. У емисији гости говорили су о томе какав је био међуживот између Срба и Албанаца пре 1999.г., (00:01:00), о томе да су већ 1998.г, Албанци отели 202 српска цивила (00:02:30), о ОВК нападу на Ораховац, […]

Срби на Косову и Метохији су најугроженија популација у Европи. Апсолутно зависе од Србије, а у косовском друштву су на маргинама свих маргина. Не знам да ли би просечном Немцу било могуће објаснити како то да вам неко може ући у кућу, живети у њој, обрађивати вашу земљу, а да ви за то време живите у неком избегличком смештају

„Када више немамо институције државе Србије, које би штитиле свој народ на било који начин, онда морамо сами да се организујемо као народ, чувајући своје писмо, свој језик, свој идентитет. Морамо се бранити на тај начин док опет не будемо под територијалним интегритетом и осталим прерогативима државе Србије“ рекао је потпредеседник удружења „Ћирилица“ Миодраг Којић.

Вицепремијер Александар Вучић, који је и министар одбране, признаде да потписивање споразума о војној сарадњи Приштине и Тиране, доживљава као поруку да се Велика Албанија, ако то већ није могуће формално, ствара суштински.

Покушајмо да замислимо да је Сизиф којим случајем Србин. Грчки Сизиф јe као што сви знамо, по казни добио један прецизно дефинисани задатак, да тешки камен котрља узбрдо, скоро до самог врха, а који би му се стално скотрљавао назад, па Јово (у ствари Сизифе) наново.

Није ли помало чудно што нико не помиње да би Срби широм света ове године требало да обележе 200 година од рођења највећег српског песника Петра ИИ Петровића Његоша. Ако се присетимо 1987. године, јубилеј назван „Два века Вука“, јесте обележио читаву годину у спомен на рођење Вука Стефановића Караџића. А за Његоша – ништа! Мук!

У овој бриселској фарси, којој можемо слободно дати радни наслов Рамбује 2, препознаје се наш рукопис. Наши челници су се просто утркивали ко ће пре да се рукује са Тачијем, почев од бившег председника Тадића, који је одмах након силаска са трона отрчао у Дубровник да обави тај историјски чин. Да неко случајно не би помислио да су мање демократе, нове власти су ишле и много корака даље. Руковање премијера (узгред и министра полиције), са неким кога управо МУП на чијем је челу с правом тражи, постало је у његовим очима узвишени чин. Али то је остао само његов усамљени субјективни осећај. Објективно то је само унизило Србију, а помогло Хашиму Тачију да се издигне на ниво поштованог рагионалног политичког лидера.