Podešavanja / Settings

„Sto puta ponovljena laž postaje istina“ je moto koji se pripisuje najvećem propagandisti 20. veka, Jozefu Gebelsu. Ko se bavio analizama društvenih kretanja od kraja 20. veka do danas, jasno može da zaključi da je Gebels življi nego ikad, ne samo zato što se i njegova ideologija održala, nego i zato što su sredstva manipulacije […]

Sada je već svima jasno da je u sitne sate 27. decembra 2019. hiperautoritarni režim u Crnoj Gori prešao Rubikon. Poslednjih 20 godina Crna Gora se ustrojavala kao antisrpska država. Brojni potezi koje je ta vlast vukla, počev od diskriminacije pravoslavnih Srba, predreferendumske kampanje koja je u mnogome poprimala obrise fašizma, referendum sproveden pod veoma […]

Interesantno je videti  sopstvenim očima, dotaći rukama, čuti zvukove sa pijaca, trgova, ulica.., ugaziti po mraku u blato neke evropske metropole a ne samo  šetati njenim svetlim avenijama i uglancanim  muzejima…  I tako se nedavno obreh u Litvaniji. Nas Litvanija uglavnom asocira na rivalitet u košarci. Na asove: Sabonisa, Marčuljonisa, Kurtinaitisa.., asove čuvenog Žalgirisa koji […]

У ствари ово нису обични избори, ово је „џа или бу“, ово је што би млади рекли: „пакујемо се или остајемо“…. Политичка сцена у Србији је доведена до апсурда, тако да више није битан ичији политички програм, битно је да не упаднемо у огољену петогодишњу (у најбољем случају) отворену диктатуру. А боме близу смо. Врло […]

Међутим како правде нема за људе, изгледа да је нема ни за вести. Ту вест која заслужује почасно место, напрасно је заменила вест о хитном састанку који је премијер Вучић сазвао у војној касарни у Рашкој. Сирота +383 вест се морала повући иако то није заслужила, јер је премијер позвао „политичке представнике Срба с Косова“ […]

Sreda 15. jul. Sve vreme imam osećaj da mi nešto u medijima fali. Doduše, malo je toga što ne fali, ali ovo je nešto posebno. Neka posebna tišina. Najednom mi sinu. Eureka! Finale teniskog turnira u Vimbldonu je tek završeno maestralnom pobedom Novaka Đokovića, a o tome u današnjim novinama piše koliko o Mahmutogluovoj pobedi u dizanju tegova u Bursi.

Pitam u prolazu ćevabdžiju. „Ma danas slabo. Opština danas ne radi. Praznik je“! Kakav praznik, pomislih na trenutak. Tito je davno umro, a i 29. je tek sutra. A onda me kao munja probode misao: „Pa danas je dan Albanije“!

Možda se neki od nas sećaju narodne pripovetke koju smo čitali u osnovnoj školi o nekom turskom agi koji je dugo putovao, i umoran legao potrbuške pod neko drvo da odrema. Najednom preko tura mu pretrči miš. Aga izvuče kuburu i ubije miša. Pitaju ga: „Pobogu, ago, što arčiš džebanu na običnog miša“? „E pa danas miš, sutra će mačka, prekosutra pseto, pa će konji, pa će ljudi počet prolaziti, pa će vojske… A ja jednom kuburom vojsku pobiti ne mogu“.

Za Kosovo je Nemačku i te kako briga. Napokon, i ratovala je za Kosovo 1999. Prvi ratni zločin nakon Drugog svetskog rata, Nemačka (Zugführer David Ferk) je i učinila u Prizrenu, juna 1999.

Drugi zakon je Zakon o Trepči, kojim je potrebno ovaj kapitalni resurs legitimno istrgnuti iz ruku Srbije. Za sada to nije moguće ali ako bi Srbi u parlamentu u Prištini, i to ne bilo koji nego upravo ovi koje je Beograd blagoslovio, podigli „ručice“, onda bi se Englezi i Nemci dogovorili čija je naša Trepča.

Ova runda pregovora (hajde da budemo zvanični – 23. po redu) ne samo da je donela katastrofalan rezultat po Srbiju, srpsku politiku i geopolitiku, po srpski narod, bilo izbegli, bilo i dalje živući na Kosovu i u Metohiji, ona je iznela na videlo i neke tajne briselskog „sporazuma“ koje su ljubomorno čuvane u nekim kabinetima, da bi nam se danas pojavile kao čupavci iz kutije.

Kad sam pre nešto više od godinu dana zagovarao da se na „briselske pregovore“ uopšte ne ide, već da se Hašimu Tačiju dâ beli papir na kome samo treba da upiše šta želi i da to bude zvaničan dokument, uglavnom su svi odmahivali glavama i mislili da se šalim.

Juna 1878, odmah nakon pobede ruske, srpske i crnogorske vojske u ratu protiv Turske, u Prizrenu je grupa albanskih prvaka hitro reagovala, organizujući se u tzv Albanski prizrenski savez (Lidhja Shqiptare e Prizrenit), koji naša „istoriografija“ već decenijama od milošte zove Prizrenska liga.

Rat je mir, sloboda je ropstvo, neznanje je snaga!
Džordž Orvel

Srbi sa Kosova i iz Metohije danas liče na neko dete koje cvili i grčevito se drži majci za skute, dok ga ona od sebe odbacuje, ostavlja komšiluku na čuvanje, žuri u Nemačku na „privremeni rad“, da pere sudove u čika-Hansovom restoranu, i poručuje: „Biće tebi sine bolje nego kod kuće“!

Nije jugoslovenska vaseljena odahnula ovako iskreno i snažno još od onomad kad je drug Tito rekao da su „studenti u pravu“, kao što se to desilo upravo pre neki dan, uoči Dana mladosti (kada je hiljade poklonika hrlilo „Kući cveća“, da oda poštu Znamo Kome) a povodom jedne odluke Sabora SPC, koji je tih dana zasedao.