Podešavanja / Settings

Teško je u istoriji naći jedan ovako ključan događaj koji toliko decenija kasnije ostavlja katastrofalne posledice po neki narod. Praktično sve nesreće i anomalije sa kojima se danas kao srpski narod suočavamo, potiču od odluka koje su donete na današnji dan 1943. godine, na Drugom zasedanju AVNOJ-a, pod predsedništvom jugoslovenskog komunističkog diktatora Hrvata Josipa Broza […]

Констатовах, дакле, да је председник Републике једина легална и легитимна институција извршне власти, јер остатку извршне и законодавној – фали не само легитимитет него и легалитет. Парламенту је мандат престао трећег, а нелегални избори су одржани тек 21. јуна. Пошто је, према члану 128 Устава, бившој влади рок трајања истекао још 3. јуна (а „мандат […]

Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе – записаће у „Знаковима поред пута“ Иво Андрић и додаће да су „све Дрине овог света криве; никад се оне неће моћи све ни потпуно исправити, али никад не смемо престати да их исправљамо“. Овакво разумевање повести […]

Тако је рецимо 532 хиљада Албанаца, који су 1948. чинили тек 8.15% становника те окрњене авнојевске Србије, добило етничку аутономију и то на најсветијем парчету српске територије и месту где се налази седиште СПЦ. Не треба помињати декрет о забрани повратка српских избеглица протераних током рата са Косова и Метохије из 6. марта 1945. и […]

Да није Дунава који је променио ток, Хрватска би могла да се похвали да је 26 година после независности остала у авнојевским границама, да контролише готово стопроцентно етнички чисту територију, јер је конститутивни народ некадашње социјалистичке републике протерала, повратнике застрашила оптужбама, а оно мало Срба што се у њој данас налази третира као камење везано за ноге, иако суштински константно […]

„Socijalistička Republika Srbija uspostavljena 1945. najdugovečnija je srpska država u 20. veku“, rekao je svojevremeno Petar Stambolić, nekadašnji predsednik predsedništva Srbije i tako samo nastavio grupno zavaravanje. Naime, Srbije tada nije ni bilo jer je jedina posle čuvenog AVNOJ-a imala pokrajine, a posle nakaradnog Ustava iz 1974. i republika u republici, jer su pokrajine dobile upravo takva ovlašćenja. Srbi su i dalje nastavili da slave.

Kasniji tok događaja pokazao je da je čak i taj, teška srca prihvaćen, kompromis bio međunarodna prevara, jer je OHR, naknadno naoružan bonskim ovlašćenjima i podržan iz muslimanskog Sarajeva, godinama otimao izvorne nadležnosti RS i prenosio ih na centralne organe.