Подешавања / Settings

Тешко је у историји наћи један овако кључан догађај који толико деценија касније оставља катастрофалне последице по неки народ. Практично све несреће и аномалије са којима се данас као српски народ суочавамо, потичу од одлука које су донете на данашњи дан 1943. године, на Другом заседању АВНОЈ-а, под председништвом југословенског комунистичког диктатора Хрвата Јосипа Броза […]

Констатовах, дакле, да је председник Републике једина легална и легитимна институција извршне власти, јер остатку извршне и законодавној – фали не само легитимитет него и легалитет. Парламенту је мандат престао трећег, а нелегални избори су одржани тек 21. јуна. Пошто је, према члану 128 Устава, бившој влади рок трајања истекао још 3. јуна (а „мандат […]

Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе – записаће у „Знаковима поред пута“ Иво Андрић и додаће да су „све Дрине овог света криве; никад се оне неће моћи све ни потпуно исправити, али никад не смемо престати да их исправљамо“. Овакво разумевање повести […]

Тако је рецимо 532 хиљада Албанаца, који су 1948. чинили тек 8.15% становника те окрњене авнојевске Србије, добило етничку аутономију и то на најсветијем парчету српске територије и месту где се налази седиште СПЦ. Не треба помињати декрет о забрани повратка српских избеглица протераних током рата са Косова и Метохије из 6. марта 1945. и […]

Да није Дунава који је променио ток, Хрватска би могла да се похвали да је 26 година после независности остала у авнојевским границама, да контролише готово стопроцентно етнички чисту територију, јер је конститутивни народ некадашње социјалистичке републике протерала, повратнике застрашила оптужбама, а оно мало Срба што се у њој данас налази третира као камење везано за ноге, иако суштински константно […]

„Социјалистичка Република Србија успостављена 1945. најдуговечнија је српска држава у 20. веку“, рекао је својевремено Петар Стамболић, некадашњи председник председништва Србије и тако само наставио групно заваравање. Наиме, Србије тада није ни било јер је једина после чувеног АВНОЈ-а имала покрајине, а после накарадног Устава из 1974. и република у републици, јер су покрајине добиле управо таква овлашћења. Срби су и даље наставили да славе.

Каснији ток догађаја показао је да је чак и тај, тешка срца прихваћен, компромис био међународна превара, јер је ОХР, накнадно наоружан бонским овлашћењима и подржан из муслиманског Сарајева, годинама отимао изворне надлежности РС и преносио их на централне органе.