Подешавања / Settings

Постаје нормално да се сви најумнији Црногорци прогласе неспособним да знају којим језиком говоре.

Промена назива наставног предмета из 2011. године била је резултат политичког договора власти и опозиције.

У издању Института за словенске студије у Паризу, недавно је на француском језику обвјављена прва Граматика босанског, хрватског, црногорског и српског језика из пера коауторског пара који чине познати слависта са Сорбоне професор Пол-Луј Тома и Владимир Осипов, професор са Националног института за оријенталне језике и цивилизације.

Осим савршеног енглеског, тражи се познавање српског, хрватског или словеначког језика. Можда је ово ваша прилика за посао у Гугловој канцеларији у Даблину.

Језик се састоји од само два до четири самогласника и четири сугласника, а све “речи“ су звиждуци.

Упркос протестима, свака основна школа на Канарским острвима има предмет Силбо језик, који је заправо архаични начин комуникације звиждањем. Њим су се служиле читаве заједнице у 16. и 17. веку.

Није пасуљ него фаџола, није болница него шпитаљ!
Иако су у језичкој пракси многе од ових речи нестале из употребе, присталице црногорског језика и даље су веома ангажоване на враћању ових израза.

Биће ускоро можда за неке шокантно. ЕУ је у административним и политичким проблемима, због некадашњег такозваног српско-хрватског а сада српског, хрватског, босанског и црногорског језика.

Руски Центар Науке и Културе у Љубљани ради на популаризацији руског језика и културе у Словенији. Недавно је у организацији Центра била одржана велика манифестација, посвећена Дану руског језика, који се празнује 6.јуна.

Валерија Киликова стручњак ове институције:

У Словенији, руски језик није био тако популаран, као например у Пољској, Немачакој или Мађарској. Ни у бившој Југославији, руски се није тако активно изучавао, као у неким другим државама. Сада, наравно, интерес ка њему расте у вези са растом броја предузећа која наступају на руском тржишту, као што је на пример „Крка“ или „Горење“. У вези са тим, што ће ускоро кроз Словенију пролазити „Јужни ток“, мени се чини да ће популарност руског језика расти још више.

На каквим пројектима популаризације језика још ради Руски Центар Науке и Културе у Љубљани?

У нашем центру ради и одлична библиотека, у којој постоји доступ електронским ресурсима библиотеке Јељцина у Петербургу. Наши посетиоци могу користити више од 35 хиљада дигиталних материјала у вези са историјом, филологијом. Располажемо и виртуелном филијалом Руског музеја, где су сакупљене све његове колекције. Ово нам даје могућност и да спроводимо дигиталне екскурзије по музеју. Наш центар спроводи и јединствени пројекат „Дан гимназије“. Ученици гимназија долазе код нас и проводе неколико часова како би изучавали руски језик. Они такође посећују и ове дигиталне библиотекарске ресурсе и виртуелно Руски музеј. Посете гимназијалаца се завршавају традиционалним испијањем руског чаја, уз чувене руске пирошке. Требало би поменути да ове чувене руске кифлице деца сама праве уз будно око искусног стручњака.

Руски Центар Науке и Културе у Љубљани спровео је и дуге велике пројекте, који су повезани са популаризацијом руског језика и културе у Словенији. Прошле године био је одржан „Ехо суздаљског фестивала анимираног филма“, а ове године, буквално ових дана фестива „Арт-кино“, на којем су учествовали студентски и дипломски радови не само руских, већ и међународних школа.

Традиционално, на данашњи дан (Дан Руског језика), ми награђујемо учеснике Свесловенске Олимпијаде руског језика. То је свођење резултата током годину дана и зато деца очекују овај дан са нестрпљењем. То је један од ретких догађаја, где учествује и сам амбасадор Русије у Словенији. Он уручује награде победницима. На овај дан, у великој сали нашег центра, окупљају се ученици школа, који су учествовали на Олимпијади, са својим наставницима и родитељима. Ове године то је било 39 ученика из 7 гимназија, који су добили прилично озбиљне награде. Ради се о томе, да ће наши партнери из Петербурга, аутономна некомерцијална организација „Алфа дијалог“, током последње недеље јуна одржати руску филолошку школу у словеначкој бањи Чатеж. То је награда фонда „Руски свет“. У овом образовном програму, учествовали су предавачи из петербуршког института Герцена. Тридесеторо словеначке деце добило је бесплатно путовање- учење руског језика и упознвања са руском културом. А тамо ће бити и 40-так деце из разних региона Русије. То ће бити одлична могућност за узајамну комуникацију. А у јулу ће победници Сверуске Олимпијаде руског језика отпутовати у Москву и боравиће на чувеном Универзитету који носи име Ломоносова.

Још да додамо да је у љубљанском Центру сада у току изложба „Приче из провинсције“- у част Дана Русије. А 16.јуна овде ће бити отворена још једна изложба фотографије, посвећена 50.годишњици лета у космос прве жене космонаута- Валентине Терешкове.

Са слоганом “РУСКИЙ ЯЗЫК ОБЪЕДИНЯЕТ!” (руски језик нас повезује), Међународно удружење наставника руског језика и литературе (МАПРЯЛ) уз подршку Фонда «Русский мир» организује ове 2013/2014 године II светски фестивал руског језика.

Мухамед Мешић из Тузле говори 73 светска језика! Језике као што су енглески, грчки, турски савладао је још као дете, а временом и хебрејски, јидиш, баскијски, кињарванду…

На Тргу слободе у Новом Саду на Дан Ћирила и Методија – 24. маја 2013. у 17 сати

Када је реч о бризи за српски језик, занемарено је, нажалост, све. Одговорни смо сви, и ми језичари, и наставници, и лектори, и понеки писци, али је несумњиво главна одговорност на држави и на медијима, рекао је у интервјуу за „Глас Српске“ лингвиста и академик професор др Иван Клајн.

Зашто се Срби стиде свог писма, а свако ко га помене проглашава националистом? Да ли се ћирилица брише, да би се избрисала и Србија? Редакција „Србин инфо“ покушаће да у два наставка да одговоре на ова питања.

Холандски државни тужилац саопштио је да неће по службеној дужности процесуирати тројицу високих војних официра и на тај начин одбацио пријаву коју су против њих пре три године поднеле породице жртава у Сребреници, оптужујући их да су њихове најближе предали снагама босанских Срба.

Све је код Срба другачије него код других народа; док други стоје пред зидом и размишљају шта им је чинити Србин одмах удара главом па шта пукне; јал зид, јал глава, њему свеједно.

Срби су данас једини народ у Европи који се још у избору писма и наставку изучавања свог језика спори сам са собом. Дуго под већим некоректним утицајем туђих народа и туђих држава (Византије, Рима, Турака, Аустроугарске, комуниста…, сада Америке и ЕУ), они нису успели да се у довољној мери договоре о кључним питањима у вези с начином свога живота, понашања и о довољном јединству у својој култури, свом језику и свом писму у свом језику.

Сви називи наших болница су искључиво на страним језицима, иако народ који се тамо лечи говори искључиво српским језиком.

Лидер Социјалистичке народне партије (СНП) Срђан Милић казао је да та партија никада неће правити компромис по питању језика, цркве, химне и заставе. Милић је током посјете Гранчареву код Бијелог пола казао да за СНП нема компромиса ни по питању уласка у НАТО.  “Зна се да смо за враћање српског језика, заштиту и очување цркве, […]

Традиционални – 42. Скуп слависта у Београду биће данас званично отворен на Филолошком факултету. На Скупу ће до 20. септембра учествовати 55 студената српског језика и књижевности са универзитета 16 европских земаља.  На семинару српској језика, књижевности и културе, који се одржава у организацији Међународног славистичког центра (МСЦ), учествоваће 55 студента са универзитета Аустрије, Белорусије, […]