Подешавања / Settings

То повећање односи се на период пре избијања пандемије корона вируса и економског пакета Владе Србије од 5,1 милијарди евра за сузбијање негативних економсих последица корона кризе. Значајан део овог повећања (115 милиона евра) односи се на неповољне курсне разлике, док остатак представља нето задуживање на домаћем тржишту у износу од 225 милона евра. Већи […]

Није нам баш јасно одакле му толико самопоуздања да прича о економији (ипак је он у животу пре политике имао само један посао а и тај је добио по радиласко – земунској линији), али то можемо за ову прилику да оставимо по страни. Медији се (нарочито они прорежимски, а таквих је 95% у овој земљи) […]

Коалиција десног крила бившег премијера Силвија Берлусконија има све већу подршку пред изборе 4. марта, међутим, не предвиђа се да би он могао сам да оформи владу. Друге две велике политичке групе – странка левог центра бившег премијера Матеа Ренција и антиестаблишментски Покрет Пет звездица такође вероватно неће моћи саме да оформе владу. Посматрачи очекују […]

Пораст јавног дуга за 6,3 милијарде евра у последњих пет година значи да ће страни и домаћи кредитори грађанима, држави и привредницима драти кожу с леђа, зато што пораст јавног дуга аутоматски повећава камате на нове кредите. Још горе је што паре од кредита на које плаћамо огромне камате често леже неискоришћене, о чему је […]

На питање који су то плусеви и минуси садашње власти, лидер радикала је одговорио: “Ја не знам где су ти плусеви. Можда један плус да нађем, то што Вучић није попустио притисцима са запада да уведе санкције Русији. Други плус је то што је одбио да испоручи моја три сарадника Хашком тринуналу. Па доста му […]

Дуг увећан због повећања референтне камате Америчких федералних резерви. Трошак задуживања у доларима повећан за 0,25 одсто. Код нас долар вреди до 118 динара. Јавни дуг Србије увећан је за 80 милиона евра, истог секунда када је америчка Управа федералних резерви подигла каматне стопе. Један, наизглед мали детаљ утиче је на прилике код нас. Једна […]

Године 2012, када је дошла на власт Српска напредна странка, према званичним подацима Управе за јавни дуг, јавни дуг Србије је износио 15,067 милијарди евра, а према подацима за август 2016. дуг је 24,5 милијарди, указао је заменик председника Српске радикалне странке. Србија се у међувремену задужила за више од девет милијарди евра, истакао је […]

ЈАВНИ дуг Србије на крају октобра 2015. године износио је 24.32 милијарде евра, што је 74.1 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је данас Министарство финансија.

У августу је Народна банка Кине продала државне обвезнице САД у износу од 90 милијарди долара. И то није прва таква продаја. Према подацима „Блумберга“, међународне резерве Кине су се смањиле на 315 милијарди долара.

„Ово што се догађа у Европи – успоравање економског развоја, криза у еврозони и проблеми око Грчке – сви добро знамо. Али, Сједињеним Државама је такође у току смањивање темпа раста. Амерички дуг је већ премашио ниво

Оно што брине је чињеница да Фонд предвиђа да ће Србија у овој години имати раст јавног дуга од чак 77 одсто уместо раније пројектованих 76,4 одсто БДП, док ће се у наредној години јавни дуг повећати на чак 78,8 одсто БДП.

Јавни дуг Србије је од почетка године до краја августа порастао за 1,7 милијарди евра, показују најновији подаци Министарства финансија.

Просечна јулска нето зарада 45.216 динара

Директне обавезе државе износиле су на крају маја 17,94 милијарди, а индиректне 2,71 милијарди евра.

Иако је јавни дуг у апсолутном износу на крају априла већи него на крају децембра 2013. године, када је износио 20,14 милијарди евра, учешће јавног дуга у БДП-у је према подацима министарства смањено.

Рекордер је за сада Словенија, која ће се ове године задужити готово 28,8 милијарди евра, али она има и најмање разлога за бригу јер је њен бруто домаћи производ

Украјина и ЕУ су успоставили дипломатске односе 1991. године. Од 1991. године Украјина користи и финансијске програме за бивше републике СССР-а. Taчније, преко TACIS програма је добила од Брисела у периоду од 1991. до 2006. године око милијарду евра (или око 60 милиона евра годишње).

Боља стратегија, с обзиром на овај сценарио, је ићи у дуг да би се купила имовина и касније отплатити дугови са девалвираном валутом. Штавише, има смисла купити имовину која се касније може заложити као колатерал за добијање даљих банкарских кредита.

Србија се, према последњим подацима, задужује 97 евра у секунди! „Док се прочита извештај о стању јавног дуга, он ће бити за 500 евра већи“, тврди економиста Мирослав Здравковић.

Београд – Србиjа се у jануару раздужила за износ од 125 милиона евра, чиме jе jавни дуг земље смањен на 17,55 милиjарди евра, саопштило jе данас Mинистарство финансиjа и привреде.