Podešavanja / Settings

Takođe, prilično je mutna i odaje utisak neozbiljnosti i improvizacije kadrovska rokada između ministara Aleksandra Antića i Zorane Mihajlović, kao i to što su praktično do poslednjeg časa, maltene, po ulicama tražili kandidata za ministra poljoprivrede

„Više je nego licemerno od zapadnih zemalja, koje su brutalno pogazile teritorijalni integritet Srbije na Kosovu, da sada prozivaju Srbiju i traže i očekuju od Beograda ili bilo koga da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine na Krimu ili jugoistoku“, izjavio je, između ostalog, politički analitičar i urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović u emisiji „Revolucija“, gde je gostovao sa predsednicom Helsinškog odbora za ljudska prava Sonjom Biserko.

Paradoksalno, dok su srpska javnost i srpska vlast nastojale da zabašure i iz vidokruga izbace Briselski sporazum, pa i čitavu kosovsku tematiku, ona se, povodom poslednjih događaja u Ukrajini, na velika vrata vratila na svetsku medijsku i političku scenu

„Čitavo ovo junačenje oko „hrabrog odbijanja da uvedemo sankcije Rusiji zbog Krima“, o čemu bruje tabloidi i režimski mediji, jeste samo još jedno prenemaganje aktuelne vlasti koja time prikriva činjenicu da je tokom ove poslednje briselske runde još jednom sramno kapitulirala prede Tačijem i prihvatila nepovoljno rešenje u oblasti sudstva

Nije li vam pomalo čudno da niko u javnosti ne vrši pritisak i ne pita zašto nema vlade, pa čak ni razgovora o njoj? Zašto nema nikakvih sastanaka između zainteresovanih strana(ka)? Zašto predsednik države već nije pozvao Pobednika i druge lidere parlamentarnih stranaka na konsultacije? Čemu razvlačenje do 25. aprila ili čak 1. maja, ako je još 16. marta uveče (a, zapravo, još i mnogo ranije) bilo jasno ko formira vladu, ko će biti premijer i ko su, ne računajući Mađare i Bošnjake, jedina dva kandidata za eventualnog koalicionog partnera?

Da li je ovaj Vučićev mentalni i geopolitički obrt definitivan, ili bi se on, možda, mogao još jednom „preokrenuti“, samo sada na onu drugu, to jest, prvu, i staru stranu?

Šta više, čini mi se da je pobeda SNS-a čak za nijansu „preterana”, tj. kontraproduktivna, jer preveliku odgovornost baca u ruke SNS-a i njenog lidera Aleksandra Vučića

Na izborni rezultat stranaka vladajuće koalicije presudno su uticali: 1. njihova neproporcionalna zastupljenost u medijima; 2. razjedinjenost opozicije i 3. još uvek prisutna ljutnja građana na prethodnu vlast, izjavio je u ponedeljak politički analitičar i urednik NSPM Đorđe Vukadinović.

Sudeći po komentarima na srpskim patriotskim forumima, ukrajinski „revolucionari“ i njihovi zapadni pomagači su ne samo već proterani iz Kijeva, nego i doterani do kapije Berlina, ako već ne i do samih obala Atlantika.

Mislim da ovi izbori, mada to i nije neka novost, građanima neće doneti ništa dobro – sem što će verovatno doprineti određenom raščišćavanju na političkoj sceni i formalizovati faktički ionako već postojeću apsolutnu vlast Aleksandra Vučića i legitimizovati njegovu dosadašnju i buduću politiku – ocenjuje Đorđe Vukadinović, politički analitičar i urednik NSPM.

U skladu s tim, kaže on, potpuno je apsurdno očekivati da će se neke latinoameričke i afričke zemlje suprotstaviti daljem procesu priznanja nezavisnosti Kosova kada vide kako se Beograd mlako suprotstavlja.

Nema mnogo prostora ni vremena, a tema je velika. Zato hajde onda da odmah pređemo na stvar, ma koliko ona bila mučna i traumatična.

Naravno da su iznenađenja teoretski uvek moguća i naravno da su nacionalni izbori ipak nešto drugo u odnosu lokalne, a pogotovo u odnosu na telefonske ankete javnog mnjenja. Ali odmah treba reći i to da ovi izbori ne bi bili ni raspisani da tamo gde treba nije zaključeno da ne nose gotovo nikakav rizik po onoga ko ih raspisuje, a pogotovo po politiku koju on sprovodi i oličava.

I tako dolazimo do krune i alibija za sve (ne)učinjeno, odnosno do jedinog, makar i formalnog rezultata – famozne „kandidature”

Odluka ukrajinske vlade da odloži potpisivanje sporazuma sa Briselom i da se bar delimično okrene ka istoku izazvala je pravu političku dramu, nemire i eskalaciju nasilja. Nema dileme da se na ulicama Kijeva ovih dana primenjuje stara imperijalna taktika „zavadi, pa vladaj“.

„Novosti“ istražuju ko i zašto gura Srbiju u naručje Severnoatlantske alijanse (2): Krajnji cilj Kaspijski basen, Bliski istok, Rusija i Sibir. Korist od članstva bedna u odnosu na 4.000 poginulih i 8.000 ranjenih 1999.

Ukrajina mnogo veća i važnija od Srbije, mnogo bliža Rusiji i više od nje zavisi, ali se povija, grči i gotovo raspada pod udarima jednog, privremenog i vrlo uslovnog „ne” Briselu.

Prva zvanična poseta Srbiji za premijera Mila Đukanovića predstavlja simboličku pobedu u hladnom ratu koji je više od decenije vodio sa vlastima u Beogradu, izjavio je politički analitičar iz Beograda Đorđe Vukadinović.

Četvorke i petice Vladimiru Putinu, podrška savezničkim odnosima Rusije i Južnom toku koji će ubzati razvoj srpske ekonomije — takvi su ukratko rezultati neobičnog ispitivanja javnog mnjenja koje su sproveli saradnici uglednog izdanja Nova srpska politička misao. Neobično je ono ne zbog rezultata, već zato što se, bez obzira na ”rusku kartu” na koju redovno igraju srpski lideri, ova pitanja u kontekstu opšteg političkog usmerenja Srbije čine krajnje ”nezgodnim”.

Eventualnim donošenjem odluke o povećanju rudne rente NIS-u, država bi mnogo izgubila, dok bi dobitak bio potpuno zanemarljiv. Stoga takvu odluku nikako ne bi trebalo doneti jer je direktno suprotstavljena ekonomskim interesima zemlje, smatra stručna javnost u Srbiji.