Podešavanja / Settings

Rečnikom takozvanog crnogorskog narodnog i književnog jezika koji je nedavno izdala Crnogorska akademija nauka i umetnosti (CANU) brutalno se krade i satire istorijsko i intelektualno nasleđe srpske jezičke većine u Crnoj Gori, ocenio je predsednik Političkog saveta Nove srpske demokratije (Nova) Budimir Aleksić.

U Srbiji, prema poslednjem popisu stanovništva, živi 38.500 Crnogoraca, od kojih oko 25.000 u Vojvodini.

Mnogi sa prostora Srbije, naučnici visokih zvanja, često, pri tom i filolozi, ni u čemu ne pomažu očuvanju srpskog jezika u Crnoj Gori (iako je znatno više divnih primjera onih koji se brinu i trude oko cjelokupne srpske baštine)

Za one koji su novogodišnju noć planirali da provedu uz televiziju, RTCG priprema iznenađenje.

Fakultet za crnogorski jezik na Cetinju upisao je ove školske godine prve studente, a početak rada ovog novog fakulteta u Crnoj Gori kritikovan je u delu javnosti

Odluka Vlade Crne Gore da uz postojeću katedru za crnogorski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, formira istoimeni fakultet na Cetinju, izazvala je burne reakcije i spekulacije da je ovakva odluka epilog sukoba dveju struja oko standardizacije crnogorskog jezika, pišu Večernje novosti.

“Sljedeća stanica d Šušanj, next station the Susanj” ,slušaju svakodnevno sa razglasa, i smejulje se, putnici modernih španskih vozova kojima se ponosi crnogorska željeznica…

nepovratno deli od srpskog porekla i korena, ponekad dobija (tragi)komične dimenzije.

„Nadrealisti“ dr Neleta Karajlića su se još jednom pokazali kao proroci. U epizodi kultne emisije koja je emitovana pre više od dve decenije, „prof. dr Nermin Padež“ je zajedno sa „kolegama Nenadom Zamenicom i Stjepanom Zarezom“ došao do epohalnog otkrića da se u Jugoslaviji ne govori jedan (srpskohrvatski ili hrvatskosrpski), već šest jezika: srpski, hrvatski, bosanski, hercegovački, crnski i gorski. Dvadeset godina kasnije ovo je postala realnost.

Crna Gora ima dve azbuke, crkve, udruženja pisaca, udruženja novinara, muzičara, guslara, samoleguratorna novinarska tela, akademije, matice, dva jezika, dva Udruženja boraca NOR-a 1941. godine, penzionera, invalida…

„Osnovni razlog za otvaranje fakulteta jeste stvaranje naučnog potencijala koji će se baviti izučavanjem crnogorskog jezika, kao i obezbeđivanje adekvatnog nastavnog kadra za obrazovanje crnogorskih đaka i studenata iz crnogorskog – službenog jezika u zemlji“, navodi „Pobjeda“.

Katedra za crnogorski jezik sada postoji u okviru Filozofskog fakulteta u Nikšiću, ali sa još nerešenim statusnim pitanjima. Na istom fakultetu postoji i katedra za srpski jezik.

To je vrlo popularan izum, to je jezik koji je ipak ponudio ljudima, pored drugih redukcija, i redukciju jezika. Ne postoji nijedna azbuka sa dva slova, i kad je već to ponuđeno, nije čudo što je tako široko prihvaćeno. Trebaće im neki kompjuter samo sa dva slova.

Crnogorska akademija nauka i umetnosti (CANU) objaviće do kraja godine registar sa više od 40.000 reči koje će biti osnov za izradu prvog „Rječnika crnogorskog narodnog i književnog jezika”. Kako je „Vijestima” rečeno iz CANU rečnik će imati više tomova i uvažavaće aktuelnu gramatiku i pravopis crnogorskog jezika.

Crnogorskim jezikom ne služe se ni oni koji su zagovarali njegovo uvođenje, tvrdi Koprivica.

Opština Vrbas izjasniće se o inicijativi Crnogorske partije za uvođenje crnogorskog jezika u službenu upotrebu u toj opštini, nakon što dobije mišljenje nadležnih državnih organa, izjavio je gradonačelnik Vrbasa Milan Stanimirović.

Црногорска партија оштро је данас критиковала председника Скупштине општине Мали Иђош, Марка Ровчанина, због изјаве да црногорски језик не постоји и затражила од Социјалистичке партије Србије, чији је он функционер, да се огради од таквих ставова. „Запрепашћени смо изјавом коју је у емисији Радио-телевизије Војводине дао Марко Ровчанин наводећи да црногорски језик не постоји ни […]

Подгорица – Црна Гора добила је прве дипломиране професоре црногорског језика и јужнословенске књижевности. Катедра за црногорски језик формирана је 2008, када се уписала и прва генерација од 13 студената. Како преносе црногорски медији, професорске дипломе стекли су Маријана Пајевић, Зорица Недић, Снежана Бошковић, Драгана Бајчета, Катарина Биговић и Новица Вујовић и они могу да […]