Подешавања / Settings

Либерални прозападни историчари и присталице марксистичког прилаза прошлости Русије подједнако негативно оцењују улогу последњег руског цара Николаја Другог у историји земље. И ако га први називају слабићем и мал те не опскурним, други га називају ни више ни мање до Николај крвави, империјалиста који је гушио руски револуционарни покрет.

Подизањем споменика последњем руском цару Николају Другом, који је на неизбрисив начин помогао српском народу у кључним тренуцима историје, данашњи Београд и цела Србија су несумњиво доказали да је потпуно био у праву класик руске књижевности Лав Толстој када је својевремено устврдио да „доброта одолева свему, а сама је неодољива“.

Сергеј Продукин-Горски (1863 – 1944) постао је поприлично славан у Русији након што је начинио фотографију Лава Толстоја у боји 1909. Управо та слава скренула је пажњу цара Николаја Другог на њега.

На једној страни курса је Распеће Христово, под којим стоје цар Лазар и цар Николај у молитвеном положају

Дан после аустроугарског ултиматума Србији, принц Алексндар се обратио за помоћ руском цару. Николај Други је, дан уочи почетка рата, поручио да ће Русија стати уз Србију.

Обележје палим српско-руским ратницима у Првом светском рату биће на Калемегдану. Ускоро постављање и бисте цара Николаја Другог.

„Без терористичке завере из Београда, Немци и Аустријанци не би били доведени пред овај грозни избор. Цивилно руководство у Берлину и Бечу покушало је да ограничи сукоб на Балкан. Одлуком Русије да аустро-српски сукоб претвори у европски – после сопственог ‘бланко чека’ из Париза – рат је постао европски, а уласком Британије, светски. Мобилизацију је прва спровела Русија, а не Немачка.“[1]

То је велики дуг, који је српски народ имао према цару Николају Другом, јер није напустио Србију на почетку Великог рата, који је за Србију и Србе био један од највећих губилачких периода, у којем смо изгубили готово пола наше нације, рекао је Додик

Никола Пашић тестаментом 1926. оставио у сефу Народне банке 1.600.000 тадашњих долара да се у Београду подигне споменик руском цару, спасиоцу Србије

О томе колико је последњи руски цар био привржен нашој земљи, говоре и историјски подаци о сусретима тадашњег министра иностраних послова Русије Сергеја Сазонова и високог српског дипломате професора Александра Белића у пролеће 1915. године.

У башти у Виндзору постојао је неупадљив надгробни споменик на коме је била урезана реченица “Овде почива Џој”.

Он напомиње да је недвано лично председник Путин формирао фонд за рестаурацију Иверске капеле, верне копије истоименог кремаљског храма уништеног током револуције, као и спомен-комплекса.

Због чега се Србија још није одужила последњем Романову, који нас је од свих страних владара највише задужио.

Одлука да уђе у Први светски рат га коштала живота. Залагао се за стварање велике српске државе.

Година јубилеја династије Романов је у Београду обележена низом културних манифестација. Свечаност је отворио директор Руског дома Михаил Денисов поздравивши посебно генерације руских емиграната, чија је судбина дубоко везана за Руски дом.

Следеће године Русија ће обележити четири века од доласка династије Романов на чело највеће државе света. У исто време, Србија ће 2013. године имати дужност да се макар на симболичан начин одужи последњем руском цару и тако достојно дочека обележавање стогодишњице почетка Првог светског рата.

Србија ће напокон да се одужи свом великом добротвору Николају ДругомРоманову!

Свечана академија поводом грађанске инцијативе:
Подигнимо споменик српском добротвору
Светом руском цару Николају II Романову

Јуначке победе, ослобођење свих српских земаља… Почетак 20. века је и поред великих жртава представљао велику перспективу за српски народ. Ипак, већ крајем Првог светског рата почео је период разбијања српског националног бића, који и данас траје.

Руски филмови у последње време привлаче велику пажњу љубитеља седме уметности у Србији. Наша редакција је зато направила интервју са Владиславом Ивановичем Романовим, једним од најпознатијих руских сценариста, који у разговору за Србин.инфо открива детаље о модерној руској култури, али и нераскидивој блискости српског и руског народа.