Подешавања / Settings

Демонстрације опозиције 9. марта 1991. године биле су део тајног плана тадашњег војног врха СФРЈ да се ухапсе председник Србије Слободан Милошевић и председник Хрватске Фрањо Туђман, тврди лидер СРС Војислав Шешељ за један београдски медиј.

Киро Глигоров, некадашњи Председник Савезне скупштине СФРЈ, Председник Председништва СР Македоније, и први председник независне Македоније, у једном интервјуу открио је какве је планове Европска унија имала са Југославијом и ко је те планове пореметио.

ЗAГРEБ/ВУKOВAР – На данашњи дан пре 24 године Хрватска jе постала међународно призната држава, а тим поводом хрватска председница Kолинда Грабар Kитаровић ће у Вуковару, где jе привремено премештен њен кабинет, приредити приjем.

Шта се крије иза сукоба Хрватске и Србије? Шта су амерички пи ар стручњаци саветовали Зорану Милановићу? И шта све то заједно говори о делу хрватског друштва?

Књиге попут Magnum crimen-a Виктора Новака биле су одлична основа за развијање културе памћења и превенције геноцида. Ипак, догађаји у Хрватској 1991-1995. показују да то није урађено.

На книнску тврђаву хеликоптером је већ спуштен споменик Фрањи Туђману који ће бити откривен на дан прославе.

Влада Хрватске донела је одлуку да се загребачки аеродром убудуће зове по Фрањи Туђману, који је наређивао најбруталније ратне злочине против Срба.

Члан владе премијера Зорана Милановића је рекао да таква одлука никада није била под знаком питања.

Милановић је рекао да се Дан антифашистичке борбе слави као дан устанка „јер је тако одлучио први председник Фрањо Туђман, који је и сам био партизан и то никада није демантовао, нити се тога стидео“.

Шта је хрватски председник Фрањо Туђман поручио припадницима војног и државног врха на састанку на Брионима непосредно пред акцију „Олуја”, где је један од учесника био и генерал Анте Готовина:

Хрватска има нову председницу и стару политику према Србима. Колинда Грабар Китаровић наставиће путем свих својих претходника, од Фрање Туђмана и Стјепана Месића до Иве Јосиповића

Бивши председник Хрватске Фрањо Туђман одлично је владао ћирилицом, открива његов састав из 1936. године. Четрнаестогодишњак је добио највише оцене, иако је пар пута помешао слова ч и ћ.

Први су нападнути Срби. Нападнута је Југославија, а не Хрватска! Шушак, Главаш и Вице Вукојевић напали су Борово Село како би испровоцирали рат, рекао је Бољковац.

Овако: замислите да је центром Београда, у формацији карактеристичној за војне јединице, продефиловало стотинак људи, у црним, сивомаслинастим, шареним униформама, свеједно је каквим, само да су биле идентичне; да су на главама имали шајкаче, беретке или шубаре, и то је свеједно, само да су на свим главама биле идентичне и да су витлали заставама, српским или организације Образ, Наши… мада ни то није пресудно

Особине и судбине Анте Павелића и Драгољуба Михајловића, Фрање Туђмана и Добрице Ћосића, Загреба и Београда симболишу особине и судбине хрватског и српског народа у целини.

Украдено ми је двадесетак најлепших година живота. Седамнаест се година вучем по судовима да докажем да је кућа крај Крњака моја, а сада сам замало остао без ње по други пут. Социјални сам случај, чекам пензију и уништен сам човек.

Маринко Чулић је један од најбољих новинара у Хрватској. Једино су се он и Виктор Иванчић судили са Фрањом Туђманом и победили га. Једини је који је о првом хрватском председнику написао ненадмашну студију, објављену 1999. године, а сада у другом издању „Туђман: Анатомија непросвијећеног апсолутизма“

Разговор у Загребу одвија се непосредно пре него што је Хрватска војска са Армијом БиХ кренула према Бања Луци и поразила српску војску.

Главна правна заступница Хрватске Весна Црнић-Гротић оценила је у уторак да је Хрватска пред Међународним судом правде у Хагу „потпуно дезавуисала“ контратужбу Србије да су власти у Загребу у лето 1995. починиле геноцид над српским становништвом Книнске крајине.

Хрватска тражи од највишег суда УН да „занемари да су Туђман и његов режим ескалирали насиље, подстакли пламенове етничке мржње и охрабриле хрватске снаге да прогоне српске цивиле“. Туђман би, да је поживео, био оптужен за ратне злочине, рекао је Џордаш, позивајући се на изјаву некадашњег заменика главног тужиоца Хашког трибунала Грејема Блуита (Graham Blewitt).