Подешавања / Settings

„Црна Гора затвара круг контроле Запада над потенцијалним транзитним трасама енергената, укључујући и руске: ’Турски ток‘ преко Балкана ка Италији и даље ка западној Европи“, навео је Салин. Он је додао да Запад жели да на овај начин прекине економске везе између Русије и Европе. „Северни правац — Балтик — удар по ’Северном току‘, удар […]

Годинама очекиван нови гасни правац из Русије до Европе изгледа да је коначно договорен, али Србија још није резервисала своју цев и „улазницу“ на пројекат. Генерални директор „Гаспрома“ Aлексеј Милер рекао је да су створени сви услови за почетак полагања подводног дела гасовода „Турски ток“ и да ће изградња две линије бити готова до 2019. […]

Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган су потписали међувладин споразум о реализацији пројекта „Турски ток”. Предвиђа се изградња два крака гасовода. Први крак представља директан подводни транспорт гаса до Турске. Ради се о транспорту оних 15 милијарди кубних метара гаса које Турска данас добија преко Украјине.  Са другим краком, који би трабало руски гас да транспортује […]

Руски председник стигао је у Цариград, где присуствује специјалној седници Светског енергетског конгреса, а тамо је и како би се састао са председницима Турске и Венецуеле. Споразум је са руске стране потписао министар енергетике Александар Новак, а са турске министар енергетике и природних ресурса Берат Албајрак. Путин је додао да су се у оквиру дискусије […]

Завршни договори о изградњи гасовода за руски природни гас преко Турске требало би да буду окончани у понедељак, када се у Истанбулу састану председници Русије и Турске Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоганом, рекао је данас руски министар енергетике Александер Новак.

Русија очекује да ускоро буду потписане преостале дозволе за „Турски ток“. Потребно је, пре свега, добити дозволу за изградњу, саопштио је извор у Министарству енергетике Русије. У среду је руска компанија „Гаспром“ саопштила да је преко дипломатских канала добила прве дозволе турских власти за реализацију „Турског тока“. Сада пројекат гасовода прелази на фазу практичне реализације. […]

Немачки бизнис је одлучио да подржи пројекат „Северни ток-2“. Берлин је потпуно сигуран да руски гас треба да иде кроз Немачку, а не преко Украјине. То је оно за шта се борила госпођа Меркел. Она је на време схватила да ће добра згода трајати само док је у Турској политичка криза.

Посебну пажњу у емисији су изазвале анализе судара интереса великих сила на Балкану, око пројекта Јужни и сада Турски ток, што је све повезано са нестабилношћу у Грчкој, кризи владе у Македонији, новој Орбановој политици у Мађарској, покушају да се Црна Гора мимо референдума увуче у НАТО.

Европска комисија предлаже балканским земљама два нова извора гаса. То је азербејџански гас који би стизао гасоводом ТАР (Trans Adriatic Pipeline) чија је изградња већ почела, и течни гас из TNG-терминала у Хрватској, чија се изградња предвиђа.

Ове године навршава се тачно двадесет година откако су у Београд пристизале избеглице протеране у хрватској војно-геноцидној акцији „Олуја“. Још увек нису сасвим решене судбине свих неколико стотина хиљада избеглица, а са југа у Србију улазе нове, са Оријента и Африке. Последња вести о томе су да избеглице у све већем броју улазе у Србију, а да је Мађарска суспендовала европска правила о азилу, и да убрзано подиже зид на граници према Србијом.

Сама чињеница да Немачка планира да дуплира капацитет могућег дотока руског гаса на своју територију и да су јој партнери Холандија, Велика Британија и Аустрија умногоме говори о томе да ове земље не рачунају на то да ће своје потребе, а тиме и енергетску безбедност, моћи обезбедити из неких других извора.

Могућност да се и Црна Гора краком преко Србије повеже са Јужним током 2 је додатно атрактиван пројекат око кога се додатно могу мобилисати и повезати снаге у овој древној српској историјској држави, да се било каква доктрина из англо-америчких епрувета дукљанства, измишљеног друкчијег језика, азбуке и осталог, што нема утемељење ни у есенцијалним интересима геоекономским свих Црногораца а то је економска сарадња и повезивање са Србијом и Републиком Српском, може одбацити у перспективи, нарочито ако се у самом Београду временом устоличи одговорна суверена српска власт.

Премијер Грчке рекао је да ће доћи у Србију у јулу, а најкасније у септембру, наводи се у саопштењу.

Пројекат “Турски ток” полако али сигурно задобија међународни замах, претендујући да по својим размерама и утицају остане без преседана у систему гасно-транспортне инфраструктуре која обухвата како југо-источну тако и централну Европу. Међу потенцијалним чланицама налазе се Мађарска, Румунија, Бугарска и Словачка. Последња показује највећу активност у последње време на “енергетском пољу” – одлично схватајући оперативни карактер који стоји пред том земљом, и целом Европом, у области енергетске безбедности.

Политички договор Атине и Москве о изградњи дела гасовода „Турски ток“ кроз Грчку спреман је да буде потписан, изјавио је данас грчки министар енергетике Панагиотис Лафазанис.

– Председници Русије и Турске, Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган, размотрили су на данашњем састанку у Бакуу пројекат гасовода „Турски ток“, изградњу прве атомске централе у Турској, ситауцију у Украјини и друга питања, изјавио је данас Путинов прес секретар Дмитриј Песков.

Руски Гаспром преговара са Србијом о пројекту гасовода Турски ток, рекао је заменик шефа те компаније Александар Медведев, али није изнео детаље. „Шта мислите, да смо тамо само пили шљивовицу“, истакао је Медведев на конференцији за новинаре, одговарајући на питање да ли се Гаспром и Србија договарају о наставку Турског тока.

Oн jе додао да ориjентациона вредност прве гране гасовода може да буде 3,3 милиjарде евра. Tа цифра jе ориjентациона и израчуната jе на основу вредности гасовода Jужни ток, коjи jе предвиђао изградњу цевовода до Бугарске.

Пројекат Турски ток предвиђа изградњу гасовода капацитета 63 милијарде кубних метара гаса годишње из Русије у Турску кроз Црно море, који ће довести на турско-грчку границу до 47 милијарди кубних метара гаса.

Разуме се, Русија не одустаје од сарадње са Србијом по питањима енергетике. Доказ томе је и радни сусрет Алексеја Милера са шефом српске владе Александром Вучићем који је одржан у Београду 28. маја.