Подешавања / Settings

БEOГРAД – Лидер СРС Воjислав Шешељ изjавио jе данас да та странка ниjе изненађена изложбом коjа jе приређена у Eвропском парламенту о Aлоjзиjу Степинцу.

Амерички дневни лист Њујорк пост пише данас да српска заједница страхује да пожари, који су захватили српску православну цркву Свети Сава на Менхетну и још три православне цркве у Аустралији и Русији, представљају координисан напад на религију и да су подметнути у знак освете због блокирања канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца.

Сања, супруга Тихомира Орешковића, која је заједно са хрватским премијером боравила у Ватикану, папи Фрањи је поклонила сребрни медаљон са ликом Алојзија Степинца и ту прилику искористила да га посебно замоли да канонизује тог хрватског кардинала.

„Папа Фрањо нема двоумљења о лику кардинала Алојзија Степинца и нема ништа против хрватског народа, а комисију стручњака Католичке и Српске православне Цркве предложио је зарад изградње културе дијалога, сусрета и отварања“, изјавио је за хрватске медије посланик папе у Хрватској надбискуп Алесандро Ерико.

Сисачки бискуп Владо Кошић позвао је данас Српску православну цркву да одустане од, како тврди, неаргументованих захтева и изјава о хрватском кардиналу Алојзију Степинцу.

Надбискуп сплитско-макарски Mарин Баришић тврди да канонизациjа, иначе, озлоглашеног хрватског кардинала Aлоjзиjа Степинца ниjе доведена у питање без обзира на приговоре из СПЦ, те да то питање не би требало сводити на политику jер би, како jе рекао, по критериjумима канонизациjе и Исус Христ „пао“.

Хрватски историчар Хрвоjе Kласић каже да му jе наравно драго да jе папа у оваj процес укључио и Српску православну цркву по питању проглашења за свеца хрватског кардинала Aлоjзиjа Степинца, jер се, како каже, ради о контроверзноj особи.

„Указали смо да је Степинац био једна од водећих личности тога времена и да ништа није учинио да заштити један народ, једну цркву. А могао је. Нисмо добили одговор, али како смо закључили, о нашим аргументима се озбиљно размишља. И председнику Србије Томиславу Николићу речено је да папа не жури с канонизацијом Степинца“

Први састанак мешовите комисије Римокатоличке и Српске православне цркве о историјској улози контроверзног хрватског кардинала Алојзија Степинца биће одржан у првој половини следеће године.

Приликом посете краљу Александру Карађорђевићу, 3. јула 1934. године, Степинац је рекао краљу “да је једино Католичка црква дорасла комунизму и кадра је да се ухвати с њим у коштац”. А краљ Степинцу: “ То је и моје уверење, Преузвишени,

БЕОГРАД – Апостолски нунције у Србији Орландо Антонини изјавио је да процес канонизације загребачког надбискупа током Другог светског рата Алојзија Степинца неће бити настављен пре или током рада заједничке српско-хрватске комисије, чије је оснивање предложио папа Фрања, и прихватања обе стране.

Поштовани Свети Оче,

Према ономе што знам о Вама, верујем да се нећете много изненадити што Вам се обраћа неко ко не само што није католик, него није ни верник, а живи у једној претежно православној земљи. Будући да се ми лично не познајемо и да се, вероватно, никада и нећемо упознати, сматрам за своју дужност да Вам се, на почетку свог писма, укратко представим и објасним због чега сам одлучио да Вам одузмем мало драгоценог времена.

Уочи изласка из штампе књиге Magnum crimen, објављујемо текст Владимира Димитријевића о односу Иве Андрића и кардинала Алојзија Степинца, који открива тајну Андрићевог напуштања римокатолицизма…

БЕОГРАД – Што се тиче проглашења Степинца за свеца, нашли сте погрешног човека да питате – рекао је председник Владе Србије Александар Вучић додајући да су му усташе побиле целу породицу.

Добро је што можемо да се сетимо патријарха којим смо били благословени током тешких деведесетих година прошлог века и који је са Трона Светог Саве задржавао бројна зла која су претила српском народу. Не мислим овде само на претње споља већ пре свега на оне унутар Србије.

У сусрет канонизацији злочиначког кардинала Степинца, из штампе је изашло ново издање распродате култне књиге Василија Крестића, Геноцидом до Велике Хрватске. Синтеза злочина над Србима кроз векове! У једном од својих најпознатијих дела, академик Крестић истражује вишевековни суживот Срба и Хрвата, да би пронашао корене геноцида над српским народом у 20. веку. Његова беспоштедна анализа храбро […]

Када о кардиналу Алојзију Степинцу, загребачком надбискупу у време Другог светског рата у Независној Држави Хрватској (НДХ), проговоре српска и хрватска стручна и црквена јавност, као да описују два потпуно различита човека. „Надбискуп Степинац је био добро обавештен о масовним злочинима над Србима и Јеврејима, али његова подршка држави која је те злочине чинила до краја рата није била озбиљније доведена у питање”, каже српски историчар др Милан Кољанин, научни сарадник Института за савремену историју.

– Ако је кардинал Степинац заиста блажен међу анђелима, ово земаљско време му вероватно не игра неку одлучујућу улогу и вероватно не би имао проблем да се питања вечности одвоје од дневно политичких потреба, као што му сигурно неће бити непремостив проблем да ако се његова беатификација не буде прослављала неким концертом на Чавоглавама.

Корак на који се на Сабору одлучила СПЦ је започињање дијалога са Ватиканом и Хрватском бискупском конференцијом поводом најављене канонизације надбискупа Алојзија Степинца. Мишљења историчара у Загребу и Београду су различита.

Процес проглашења Алојзија Степинца за светитеља могао би да буде завршен већ у јуну, а канонизацију контроверзног кардинала предводиће папа Фрањо, који би требало на љето да посети Хрватску, наводе у коментару Вечерње новости.