Подешавања / Settings

andria zmajic srbin katolik

Данашњи Хрвати су очигледно, потпуно нов, вештачки народ, сачињен од однарођених Срба, и имају веома мало заједничког са изворним Хрватима, заправо у оној мери у којој данас рођени чакавци и кајкавци процентуално учествују у укупном броју хрватског становништва.

Фејсбук страница РАВНА ГОРА основана је у децембру 2012. године и од тада је стекла више од 5.500 чланова. На идеју да је покрене, а под утиском истоимене серије, дошао је Данијел из града Србац у Српској, а у раду му помажу Александар и Небојша из Сомбора.

Кад год неко почне да нас напада прво што се запитам да није случајно из категорије „бивши Србин“. Категорија слична издајнику, само много више острашћена, изгубљеног духа, изгубљене душе, без могућности да се спасе.

Највећу корист од међусобних клања Срба све три вероисповести имају једино душмани свих вероисповести или идеологија, јер им омогућује да са што мање сопственог трошка постижу сопствене интересе, стварајући по Балкану ситне и покорне“неовисне“ државе, дистрихте, и друге врсте контролисане независности.

А, онда је на ред дошла Сребреница. Крвник Насер Орић, за време своје страховладе у Сребреници, починио је бројна зверства, не само над заробљеним српским цивилима и војницима, већ и према муслиманима у овом граду.

Кад год неко почне да нас напада прво што се запитам да није случајно из категорије „бивши Србин“. Категорија слична издајнику, само много више острашћена, изгубљеног духа, изгубљене душе, без могућности да се спасе.

Стање у којем се наше друштво данас налази чини се готово безнадежним. О нама одлучују други, држава нам већ годинама нема границу, а у њој може свако да несметано мешатари и ровари. Суноврат је гори него у време комунизма.

Све до тада подразумевале су се невидљиве границе за Србију, које су се пружале до сваког места у коме има и једног Србина.

Погрешно схватање србијанства направило је такву штету да српство више није могло да се препозна нити је могло да даје икакву оријентацију Србима.

Конзервативна револуција има смисла само ако је хришћанска, а онда је нужно ненасилна и суштински вредносна. Кад-тад ће је прихватити и наш народ. Или га неће бити – нажалост.

Термин србијанство уопште није познат термин. Велика су лутања у покушајима да се он схвати и само ретки су успевали да ствар поставе на своје место

Пре неких годину дана Владимир Путин је рекао да је историјско памћење највећи ресурс руског народа.

Премијера у Берлину нико од српских новинара није питао (можда и јесте, али одговор нигде не чусмо) како то да планира да пругом споји Београд и Приштину док му та иста Приштина убија жандарме?

То су модерне вредности, које су замениле оне традиционалне. Нема дилеме да је у питању плански покушај да се сахрани српски народ, а у којем здушно учествује и већина домаћих медија.

Саткани су од слабог материјала, немају храбрости, немају вере, уствари једноставно речено – нису Срби.

Глас за Рамуша, Куртија и Љимаја, да, да, баш оног Љимаја коме очајнички покушавају да нађу доказе да је у Клечки клао, па спаљивао несрећнике нашег рода, покушавају, али мртва уста не говоре, а жива ћуте, да не би била мртва.

Велики писац Меша Селимовић није имао дилеме ком народу припада, коју веру исповеда и којим језиком пише и говори.

Из свечане сале општине Стари град заменик председника СРС Немања Шаровић је окупљеним присталицама поручио да се никада неће одрећи Косова и Метохије, као ни било ког другог националног интереса или појединца у Србији.

Лик књижевника Меше Селимовића (1910-1982) често се у последње време јавља у мозаицима знаменитих Бошњака, који у креирању националног идентитета вуку вертикале и траже корене чак и онамо где их нема и не може бити. Меша Селимовић је већ у младости знао без дилеме којој нацији припада, коју веру исповеда и којим језиком говори.

Шумадија није земља државотворних Шумадинаца који у срцу носе шајкачу и опанке. Није ни звук Дугићеве фруле ни Крњевчеве хармонике, нити реч која буди пркос и понос. Није песма Добрице Ерића ни баштиник обичаја. Ни кућа која мами гостопримством, осваја хумором и зрачи славном прошлошћу. Ни снага звона са Опленца, ни непокорена колевка бунџија и државника, ни област шљиве и препеченице. Ни земља слободара и столетних букви. Шумадија је збир свега тога; она је и наслеђе и путоказ.