Podešavanja / Settings

Iz tog razloga svako dobročin iz Srpske dijaspore ko bi da poseti Srbiju mora naučiti veštinu kako da prepozna osnovne četiri vrste nas Srba:

Srpska dijaspora broji nekoliko miliona građana. Ona traži od Vlade Republike Srbije da uvede posebnu uredbu, kojom bi se maksimalno pojednostavio proces glasanja srpskom rasejanju u inostranstvu na republičkim izborima.

ost emisije „Intervju“ bio je gospodin Dragan Stanojević, predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu, predsednik prve srpske organizacije u Ukrajini, trgovac i građevinar, ali i ataman Slobodne kozačke armije.

Uklanjanje veštačkih birokratskih prepreka i osećaj dobrodošlice bi dodatno ohrabrili i privukli naše ljude iz rasejanja da svoje aktivnosti usmere ka domovini, od kojih bi svi mogli da imamo samo koristi.

Na dostojanstvu se, ko ga ima, ne štedi. Dijaspori se mora omogućiti glasanje na predstojećim izborima. Savetnice nisu skupe za ministarstvo koje vodi Ivica Dačić, ali obeležavanje najvećeg državnog praznika Dana državnosti – Sretenja jeste.

U Srbiji nezaposlenost i nedovoljna zaposlenost (to je stanje kada čovek radi koliko može i mora, a ne zarađuje dovoljno za elementarne potrebe) čine dva društvena problema koji su kod nas zanemareni.

Počelo se i sa stvaranjem Udruženja „SVEZA Srbija – dijaspora“; i tokom prva dva,tri dana oformio se tim učenih ljudi, dobre volje, sa velikom pokretačkom energijom

Dražavu činimo svi mi koji je volimo. Država je Njegoš. Država je Tesla. Država su naše Morava i Drina. Država je Nole. Država su naši đaci iz Matematičke gimnazije. Država su naši košarkaši i vaterpolisti. Država su Milica Rakić i Marko Simić. Država si ti i tvoja porodica. Država, to smo svi mi zajedno.

Poslije polaganja vijenaca održan je pomen nevinim žrtvama u crkvi Svetog Save u Londonu, a na svečanom prijemu u Domu Svetog Vladike Nikolaja poslije pomena u crkvi, prisutne zvanice je pozdravila direktor Fondacije , gđa Dragana Mijatović Tomašević, kao i predsjednik Internacionalne Komisije, prof dr Srboljub Živanović. Poslije prijema predstavljen je i dio izložbe „Anatomija zaborava“ Narodne i Univerzitetske Biblioteke iz Banja Luke, Republika Srpska, koja ce biti izložena nedelju dana.

Pošao sam za Beograd 17.Januara ,gde sam ostao do 22.Januara. Centralni događaj mog boravka u Beogradu je bio skup na temu „Šta činiti“.

U Beogradu, u prostorijama Srpskog kulturnog centra i Srpskog udruženja “Ćirilica“, (Skerlićeva 12), održan je susret između rodoljubivih udruženja, organizacija i medija sa srpskom dijasporom u Austriji. Skup je inicirao poznati srpski poslovni čovek iz Graca, Miroljub Stevanović. Tema skupa je bilo udruživanje patriota u Srbiji i u rasejanju u cilju međusobnog pomaganja.

U Srbiji sve počinje i sve se završava pričom. Umesto da radimo i da radom postižemo željene promene, mi razglabamo samo o politici, a čini se da većina nas i očekuje da im neko drugi stvori državu u kojoj će moći lepo da žive.

Imaćemo njih 7 miliona koji će nas izdržavati. Kada ostanemo u razumnom broju počeće tako dugo očekivani progres na ovim prostorima.

Srbija je danas zemlja starosti, zemlja u kojoj je staračko roptanje sve glasnije, a dečija graja sve tiša i nečujnija…

Australijanka Anita Lazić u sedmoj deceniji upoznala polusestru Mariju. Tek na samrti, Dragiša Lazić otkrio svoju tajnu iz Srbije.

Upoznajem narodnu muziku, običaje, tradiciju i uvek saznam nešto novo o otadžbini – kaže Sara, koja besprekorno govori srpski, iako je rođena u Minhenu kao treća generacija, koja je rodnu grudu zamenila novom domovinom – Nemačkom.

Deklaracija će biti predata i Vladi Republike Srbije a „mi tražimo da se uvede nacionalni da sećanja na srpske žrtve, da se u Beogradu sagradi memorijalni centar srpskih žrtava, da se u različitim državama sveta otvore stalne izložbene postavke“ koje bi govorile o srpskom stradanju i uopšte da se aktivno radi na unapređenju sećanja i poštovanja svih srpskih žrtava.

U isto vreme poslednjih godina je vršio funkciju predsednika Parlamenta srpske dijaspore, politički se angažovao u prilog podrške srpskom narodu u Ukrajini i Evroaziji, protiv priznavanja nezavisnosti Kosova i drugih srpskih pitanja.

Kampanja Zavetnika pod nazivom “Srbija nikada u NATO!” odjeknula je i među Srbima u dijaspori.

Sigurno je moglo da se uštedi na nečemu drugom a ne na proslavi Dana državnosti, koja bi bila odlična prilika za promociju Srbije.