Podešavanja / Settings

Rođen na šest stotina godina pre Hrista u selu Anatotu nedaleko od Jerusalima. Počeo prorokovati u petnaestoj svojoj godini u vreme cara Josije. Prorokovao pokajanje caru i velikašima i lažnim prorocima i sveštenicima; i u vreme toga cara Josije jedva spase život svoj od ubistvene ruke ogorčenih velikaša.

Jedan od Sedamdeset apostola. Bi sin Kleopin, a Kleopa opet bi brat Josifa, obručnika Presvete Bogomatere. Videvši čudesa Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, poverova Simeon, i bi ubrojan u Sedamdeset apostola.

Likinije, zet cara Konstantina, čijom sestrom beše oženjen, pretvaraše se pred velikim carem kao hrišćanin, no kada dobi od cara na upravu ceo Istok, on poče najpre tajno a posle javno goniti hrišćane i utvrđivati idolopoklonstvo.

Beše mu mesto rođenja selo Sikea u Galatiji, zbog čega bi prozvan Sikeot. Još kao desetogodišnji dečak Teodor se predavaše trudnom postu i svenoćnoj molitvi po ugledu na nekoga starca Stefana, koji življaše u njegovom domu. Majka mu Marija beše bogata udovica i nameravaše svoga sina posvetiti vojnome zvanju.

I drugi s njim. Ovaj svetitelj beše episkop u Kampaniji Italijanskoj. U vreme gonjenja Maksimijanova bi izveden pred sud i istjazavan raznim mukama, koje on nezlobivo i trpeljivo podnošaše.

Podvizavao se u t. zv. Vethoj Peščeri ili Lavri Haritona Velikog u Palestini. Zavolevši Hrista Gospoda svim srcem, svom dušom i svim umom svojim, on je od mladosti počeo putovati po svetim mestima i slušati pouke i savete svetih ljudi.

Učenik sv. Grigorija Dekapolita. U vreme ikonoborne jeresi car Lav Jermenin stavi ovoga Jovana na muke zajedno sa njegovim učiteljem Grigorijem i sa sv. Josifom Pesmopiscem.

Dan posvećen upokojenima. Pobusani ponedeljak je svoj naziv dobio po narodnom običaju da se grobovi pokojnika pobusavaju toga dana busenjem sveže zelene trave.

Subota uoči praznika Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju Časnog posta) posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila.

Bi sveštenik u Laodikiji za vreme cara Dioklecijana. Pred sudijom mučiteljem ovako je za sebe rekao: „imenujem se Artemon, rob Hrista Boga mojega; 16 godina beh čtec i čitah knjige u crkvi Boga mojega; 28 godina beh đakon i čitah svešteno Jevanđelje; 33 godine napunih kao prezviter učeći ljude i nastavljajući ih na put spasenja s pomoću Hristovom“.

Prepodobni Isaak Sirin II (Isaak Sirin I praznuje se 28. Jan.). O ovome Isaku piše sv. Grigorije Dvojeslov. Došao beše u Italiju u vreme Gotsko, i u gradu Spoletanu ušao jednoga dana u crkvu na molitvu.

Spominje se u knjizi Otkrovenja kao Antipa vjerni svedok moj (2, 13), koji bi ubijen kod vas, gdje živi sotona, t. j. u gradu Pergamu.

Postradaše za Hrista i biše uvenčani vencem slave u vreme cara Dekija. Po naredbi carevoj namesnik Afrike objavi svemu narodu, da svi moraju prinositi žrtve idolima; u protivnom prećaše namesnik strašnim mučenjem svakoga upornoga. Čuvši za ove pretnje mnogi otpadoše od vere i pokloniše se idolima.

Beše blagorodnog porekla i vaspitan dobro u veri blagočestivoj. U vreme cara Julijana Ostupnika, kada u Kesariji upravljaše crkvom Božjom sv. Vasilije Veliki, ovaj Evpsihije stupi u brak sa devojkom uglednom.

Behu svi od Sedamdesetorice apostola. Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama. Irodion beše srodnik Pavlov.

I ako to čuje namjesnik, mi ćemo ga uvjeriti i vas osloboditi brige.

…I izišavši brzo iz groba, sa strahom i radošću velikom pohitaše da jave učenicima njegovim. A kad iđahu da jave učenicima njegovim, i gle, srete ih Isus govoreći: Radujte se!

Rođen u Frigiji od roditelja blagočestivih. Otac mu je bio oficir. Jednom se zabavljaše dečko Evtihije sa vršnjacima svojim, a zabava im beše u tome što svak pisaše ime svoje na steni i pored imena onaj čin, koji će, po slutnji, u životu i dobiti. Kada dođe red na Evtihija, on napisa: Evtihije patrijarh!

Prvi beše đakon a drugi čtec crkve u Solunu; prvi ukrašen staračkom sedinom a drugi mladićskom celomudrenošću. U vreme Dioklecijanove hajke na hrišćane ova dvojica budu pozvati na sud.

Rođen u Siciliji, od roditelja blagočestivih i dobrodeteljnih, Plotina i Agatije. Po smrti roditelja pređe u Solun, gde se zamonaši. Kao monah bi uzor svima u postu, krajnjoj uzdržljivosti, neprestanom molenju, psalmopojanju, bdenju i trudu. Solunski episkop rukopoloži ga za jeromonaha.