Подешавања / Settings

Сукоби су избили у македонској престоници пошто је неколико хиљада младих Албанаца напало кордон полиције који је обезбеђивао протест. Повређено је 20 особа, међу којима и припадници полиције, саопштио је македонски МУП.

На десетине особа повређено је данас у демонстрацијама Албанаца незадовољних пресудом изреченом шесторици њихових сународника, који су осуђени на доживотну затворску казну због убиства петорице младих Македонаца, уочи ускрса 2012. године у Смилковцу, јавили су македонски медији

Син јединац нашег славног комедиографа Бранислава Нушића, Страхиња Бан Нушић предвидео је своју смрт борећи се у Првом светском рату у редовима Скопског ђачког батаљона.

Скопље је у недељу вече погодило страшно невреме, са обилним падавинама, које су изазвале поплаве налик онима са којима смо до пре неки дан били суочени широм Србије.

Полиција је притворила 18 људи после ноћашњих немира у Скопљу изазваних убиством македонског тинејџера, за које је осумњичен 19-годишњи Албанац који је притворен.

На стотине људи изашло је на улице у понедељак увече у предграђу Скопља у коме живе

Након интервјуа са организационим секретаром ВМРО – а Јулијаном Ангеловим који је побудио велико интересовање домаће јавности, јавио нам се и председник ВМРО – а Красимир Каракачанов са којим смо урадили интервју који стоји пред Вама.

Како је сам Трифуновски сведочио, он је у њих пуцао да би заштито свој и живот његове малолетне ћерке која је била са њим када је био нападнут од стране Бесника Шехапија и Имрада Мегдија

Немамо намеру да дајемо, нити да продајемо наше земљиште. Не може власт, оличена у Министарству културе, да даје нешто што није њихово –

Амерички официр, коме се обраћају и са генерале (данас је секретар за транспорт Северне Каролине), Ентони Тејт истиче да је паравојна албанска Ослободилачка национална армија (ОНА) ратне 2001. године из села Арачиново, надомак македонске престонице, планирала „вијетнамски напад на Скопље“, односно својеврсну офанзиву налик оној у Вијетнаму.

Да подсетимо, Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован ухапшен је 12. децембра 2011. године стране полиције у Скопљу. Архиепископ Јован је у последњих једанаест година прогона и мучеништва боравио у затвору више од седам пута. Јула ове године владика Јован је премештен у злогласни казамат Индризово који се налази у предграђу Скопља.

Напад на кип Цара Душана у Скопљу показује да је још жив мит о Немањићу. Сајт „Македонска нација“ представља га као „македонског најмоћнијем цара Стефана“

Да се мржња албанских екстремиста према свему што је српско не ограничава само на Косово показао је и најновији пример покушаја рушења новопостављеног споменика српском цару Душану у главном граду Македоније, Скопљу.

За Албанце, цар Душан је био „српски окупатор албанских крајева који је терорисао домородачко становништво“. Они сматрају да постављање споменика осликава кризу идентитета македонског народа и србофилију оних који су га поставили. Албанско удружење грађана „Разбуди се“ затражило је да се споменик под хитно сруши.

Македонска влада потрошила је огромну суму новца како би главни град Скопље претворили у необарокни архитектонски кошмар.

Челници македонског кошаркашког клуба МЗТ-а демантовали су да су играчи Партизана замало избегли линч у Скопљу после утакмице петог кола АБА лиге.

Хулигани су некако успели да се пробију до терена, где су физички насрнули на госте из Београда! Ако је судити по фотографији чини се да је дебљи крај извукао Ђорђе Гагић, док

“Верујем да ова репрезентација има будућност“, каже Душан Баста, после завршетка квалификација за Светско првенство.

Остало је Скопље као незалечена рана. Пораз прошлог октобра од Македоније на стадиону „Филип Други“ (1:0) већ годину дана се помиње у свим анализама српских репрезентативаца као кључна тачка на којој су снови о пласману на Мундијал распршени.

Заустављена возила, порушени кровови и попадало дрвеће, биланс су стања насталог услед јаке олује која је данас захватила македонску престоницу.

Албанска застава на јарболу од 20 метара налази се у близини Меморијалног центра жртава из 2001. године код Арачинова и постављена је током обележавања 24. јуна, датума када је, како тврди општинска администрација Ослободилачка национална армија призната за међународну организацију.