Подешавања / Settings

Будући да је данашња Србија у многим аспектима самолишена капацитета суверености, одлучили смо да објавимо основна начела нове суверенистичке политике, као и на њима засноване минималне мере које би морале да се неодложно предузму да би Србија изашла из садашње дубоке друштвене и политичке кризе: Начело меритократије подразумева да напредовање у каријери искључиво зависи од […]

Проглас је неформални скуп мотивационих говорника, који се залаже за излазак на изборе, грађански активизам, отворено друштво, либерално демократске тенденције,  друштвене промене, америчког формата и садржине, а који умногоме подсећа на прет петооктобарске Мреже, Отпоре, ЦеСИДе, Винове, Г-17 и др., који су били финансирани од Запада, како би се срушила власт и поставио нови колонијални […]

Покрет Двери и странка Заветници данас су озваничили формирање „српског државотворног блока“ чији део су и јавне личности и интелектуалци. Многи виде у овом савезу и Народну странку, Нову Демократску странку Србије, ПОКС, Доста је било, али и друге ванпарламентарне странке и покрете, интелектуалце… Представници Двери и Заветника су на конференцији за новинаре казали да […]

„Још од 27. фебруара (то тражимо) када је Вучић у Бриселу прихватио да спроводи противуставни француско-немачки споразум о признању лажне државе Косово“, рекао је Обадовић за лист Нова, поводом изјаве Вучића да ће избора бити одмах чим их неко из опозиције затражи. Он је рекао и да Двери „немају никакав проблем са повећањем цензуса“, о […]

Позивам све родољубе, без обзира на било какве политичке разлике, да се у среду, 28. јуна, на велики црквени и државни празник Видовдан, одазовемо позиву Покрета за одбрану Косова и Метохије и дођемо на Видовдански протест који почиње у 19 часова испред цркве св. Марка у Београду. То је најмање што може да урадимо како […]

Како се истиче у споразуму, Двери и ПССУ имају велике сличности у идеологији и политичком програму, док су у прошлости били на истој страни у бројним политичким акцијама у одбрани националних и државних интереса. Двери и ПССУ су сагласни да је пред нама и заједнички задатак одбацивања противуставног француско-немачког споразума о признању лажне државе Косово. […]

Пред родољубивим партијама, покретима и појединцима сада није лак задатак. До сада су се мање-више држали по страни, али сада морају да иступе и својом активношћу спрече сценарио да о некаквој новој прелазној влади преговарају искључиво пулени Кристофера Хила, да се рехабилитују прелетачи попут Шормаза и Зоране Михајловића, да се „отпорашким декором“ са протеста отерају […]

Ми, српске патриоте, имамо више опозиционих политичких опција које нас заступају и које се појединачно крећу између 0,5 и 5% гласова на изборима, маргиналног смо политичког утицаја, немамо медије који нас протежирају као што то имају представници власти или прозападне опозиције. Власт ће изнова све учинити да нас поново сукоби и подели јер се ни […]

Како се наводи у позиву медијима, послатом из Покрета обнове Краљевине Србије, у 12 часова на заједничкој конференцији за медије обратиће се новинарима, Милош Јовановић, председник Новог ДСС и народни посланик, Милица Ђурђевић Стаменковски, председник Српске странке Заветници и народни посланик, Бошко Обрадовић, председник Српског покрета Двери и народни посланик, Душан Радосављевић, заменик председника ПОКС […]

Зато, преко родољуба, откупи одмах, од те арнаутске фамилије тај Крст за знатну суму новца, да га нашим најбољим кујунџијама, који уметнички израдише до савршенства диван оквир, од сребра и злата, са одговарајућим постољем.“ Крст је Драгиња Петровић, иначе ктиторка цркве на Новом гробљу у Београду,однела поглавару Цркве у Србији, митрополиту Михаилу, који га свечано […]

Погледајмо како то изгледа у изборној пракси. На прошлим, недемократским изборима патриотски бирачи су се поделили на оне који су изашли на изборе упркос томе што су они били недемократски и оне који су бојкотовали изборе на свим нивоима. Занимљиво је да упркос свим притисцима и куповини гласова од стране владајућег режима готово 15% бирача […]

Ово за „Србин инфо“ поручује др Владимир Димитријевић и истиче наду да ће се и СПЦ и родољубиви интелектуалци и цео народ ујединити у тој борби. – Видели сте у Црној Гори колико је јака моћ народа када се уједини са црквом – истакао је Димитријевић. Округли столови су почетак ванпарламентарног деловања Двери, истакао је […]

Он је истакао да није југословенски оријентисан и није за колаборацију у Другом светском рату, а да му је блиска идеја покушаја да се направи политика заснована на хришћанском погледу на свет. „Ја сам дипломирани професор српске књижевности са општом књижевношћу и у оквиру свог дипломског рада изучавао сам позицију српске књижевне деснице између два […]

Наравно да свака држава мора да има своју политику, и свакако да она не може баш све увек отворено да показује. Врло често у томе ће постојати и доза лукавства потребна да би се преживело, као и превејаности који многи воле да зову дипломатијом. Догађа се да одређене политичке одлуке у првом моменту нису баш […]

2015. године емисији на једној новосадској телевизији рекао сам да је предсједник Додик модерни свјетски политичар који се служи преварама и обманама, јер таква је свјетска политика, и он се најбоље носи са њом. Принцип са господом господски са „циганима цигански“. Преварио је Запад, који је очигледно очекивао да ће предсједник Додик наставити са даљим […]

Српски сабор Заветници ће учествовати на предстојећим изборима у Србији и спремни су на сарадњу са свим патриотским странкама и покретима. Ово у интервјуу за „Србин инфо“ истиче Милица Ђурђевић, портпарол Заветника.

Нема ниједне лоше, негативне, тешке, најцрње оцене, квалификације Срба као народа и Србије као државе, која је настала у иностранству. Не, све оне рођене су у београдским салонским становима
Ратко Дмитровић

У недељи иза нас велику пажњу јавности побудио је мини-серијал „Вечерњих новости“ о патриотизму, европејству, родољубљу. Жеља нам је била да објаснимо, ако је могуће, због чега се само код Срба, у одређеним друштвеним и политичким круговима, свако истицање националног осећања, позивање на историју и националне великане, третира као ретроградно, конзервативно, антиевропско понашање. Та врста „антиевропејства“ код других народа није позната. Откуда то?

Корен је дубок, сеже до 1918. године, што су објашњавали и саговорници „Новости“, и рађања заједничке државе Јужних Словена, у којој је већински народ, Срби, уз поништавање сопствене државе морао да круни и колективну националну свест јер то је сметало малим народима. Работа је кулминирала у Титовој Југославији и дошли смо у ситуацију, ево траје и данас, да је свако српство у Србији инцидент.

Завршне радове у овој причи обавила је фракција Савеза комуниста Србије, поражена на чувеној Осмој седници. Они су сваком националном предзнаку код Срба прилепили хегемонизам, шовинизам, неретко и фашизам.

Они су у Србији увели поделу на патриоте и оне друге, уз паралелну поставку да је патриотизам највеће зло; они (поражени на Осмој седници) „измислили“ су тзв. независно новинарство; тврде да су баш они у Србију „донели“ демократију и слободу; они су тражили лустрацију али са 1986. годином као стартном позицијом, иначе би морали саме себе да лустрирају. На крају, они су, кажу, власници будуће чланске карте Србије у Европи. Ако до тога икада дође.

Нема ниједне лоше, негативне, тешке, најцрње оцене, квалификације Срба као народа и Србије као државе, која је настала у иностранству. Не, све оне рођене су у дедињским вилама и београдским салонским становима ликова поражених на Осмој седници, послате су у свет као тужба на рачун сопственог народа, а отуда се вратиле као ставови међународне заједнице.

Сви интереси највећих српских непријатеља, великих и малих, поклапају се са циљевима и интересима бивших српских комуниста (сада демократа и либерала) изашлих из шињела Осме седнице. Чудно, али истинито. Такви, без изузетка, гаје наглашени анимозитет према, на пример, Емиру Кустурици. Или према Новаку Ђоковићу. Откуд њему – онако успешном, најбољем на свету – право да се представља као Србин.

Нисте ваљда заборавили да је Жарко Кораћ, први у свету, Ђоковићу замерио што након победе подиже три прста. Кораћ то сматра србовањем, провокацијом. Из тога је, само из тога, рођена недавна лондонска оцена да су онај усташа Јосип Џо Шимунић и Новак Ђоковић иста страна балканске медаље. Човек који је то изговорио појма нема шта значе три Ђоковићева прста. Јавили су му из Београда уз опширно, можете претпоставити какво, објашњење.

Кустурица им смета јер руши поставку да је сваки српски национализам неприхватљив за Европу. Кусту у тој Европи третирају као изузетно ретку и исто тако вредну ендемску врсту, цене га више него сопствене филмске великане, а врло добро знају за његово србовање. И како ту чињеницу себи и другима да објасни следбеник поражене фракције КПС на Осмој седници. Излаз је пре неку годину понудила Весна Пешић; она сматра да Кустурицу треба вратити у Сарајево.

Звучи парадоксално, нестварно за 21. век, али Срби као народ морају још једном на пут националног освешћења, јер оно што је у том смислу код Срба оставило југословенство и комунизам, дугорочно гледано представља најуспешнији пројекат поништавања једне нације у савременој Европи.

Во времја оно, кад Тадић председништвом иђаше, поведе он преговоре с косметским Арнаутима под покровитељством Европске уније. У капитулантској фази истих, преговараче је предводио мој суграђанин, Борко Стефановић. Иако цењени бубњар панк састава „Генерација без будућности“, Борко није имао нарочитог успеха у овом дипломатском прегањању. Исправније, није их имао у смислу српских националних интереса, али с арбанашког гледишта, беше веома продуктиван и ефикасан.