Подешавања / Settings

Обележје палим српско-руским ратницима у Првом светском рату биће на Калемегдану. Ускоро постављање и бисте цара Николаја Другог.

Деведесет и пет година од славне победе Срба на Кајмакчалану: Све мушке главе из фамилије оставиле дом и посао у САД и добровољно дошле на прву линију фронта. Тек сада улазе у Српску енциклопедију

Историјско остварење прати догађаје с почетка Првог светског рата и прву велику победу српске војске на Церу односно повлаћење Аустроугарске војске преко Дрине.

Већ je јуче председник Владе Србије Александар Вучић ће у здању Надбискупије београдске, некадашњем посланству Аустроугарске у Краљевини Србији, присуствовао скупу који се одржавало управо поводом стогодишњице предаје аустроугарског ултиматума Србији и одговора наше земље на тај документ.

„Без терористичке завере из Београда, Немци и Аустријанци не би били доведени пред овај грозни избор. Цивилно руководство у Берлину и Бечу покушало је да ограничи сукоб на Балкан. Одлуком Русије да аустро-српски сукоб претвори у европски – после сопственог ‘бланко чека’ из Париза – рат је постао европски, а уласком Британије, светски. Мобилизацију је прва спровела Русија, а не Немачка.“[1]

Аустријанцима је, 100 година од почетка Првог светског рата, пре свега Србија и даље крива за његово избијање, показује истраживање бечког недељника “Профил”. Тако 36 одсто Аустријанаца сматра да кривицу за Први светски рат сноси Србија.

На другој страни 31 одсто је мишљења да је за и

Александру Боричићу, председнику Одбојкашког савеза Србије, спорт није једина страст. Паралелно са бројним обавезама које има као спортски функционер, живи живот пасионираног филателисте

У вртлогу ратних припрема у Европи, неспремна за нови рат након тек завршених балканских ратова, Србија се нашла на удару не само војске једне велике царевине (Аустроугарске монархије) већ и на путу остваривања интереса и циљева и друге царевине (Немачке), и реваншистичким тежњама Бугарске.

Српски војник се готово расплакао над судбином свог заробљеника – даје му пола свог хлеба!

Савезници су и после Бечког ултиматума саветовали Србију да препусти своју престоницу. Током прве ратне ноћи армија није учествовала у борбама. Грађани се сами организовали.

Упркос посебностима различитих епоха, паралела Хабзбурговаца између Аустроугарске монархије и ЕУ– када се има у виду не само савремена разлика севера и југа, јачих и слабијих држава, већ и устројство ЕУ бирократије – у структурном смислу је важећа.

„Британија је ушла у рат 1914. године зато што је Немачка запретила освајањем Белгије, што би било кршење Лондонског споразума из 1839. године, који је Белгији гарантовао неутралност. Аустралија је ушла у рат зато што је Британија ушла у рат. То је јасно да не може бити јасније“. Овим податком национална аустралијска новинска агенција ААП почела је ове недеље серију текстова за стоту годишњицу од избијања Првог светског рата.

Син јединац нашег славног комедиографа Бранислава Нушића, Страхиња Бан Нушић предвидео је своју смрт борећи се у Првом светском рату у редовима Скопског ђачког батаљона.

Из ових култур-расистичких интерпретација позадине Сарајевског атентата Гаврило Принцип је херој само зато што није „типичан” затуцани Србин.

Ђорђе Михајловић, чувар Зејтинлика и сећања на славу страдања српске војске у Великом рату. Пола века бдије над хиљадама хумки српских ратника. Дочекује, испраћа и упозорава: Не заборавите јунаке

Аустроугарска је премало размишљала о придобијању благонаклоности српског становништва и направила грешку што се није зауставила после одговора српских власти, које нису хтеле рат, на ултиматум из Беча

У оквиру обележавања 100 година од Сарајевског атентата и почетка Првог светског рата, синоћ је на улицама Андрићграда приказана реконструкција Сарајевског атентата у сценском приказу у три чина – „Побуњени анђели“, рађеном према идеји Емира Кустурице.

На позив српске владе др Рудолф Арчибалд Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.

Један од разлога је јасно политички: индикативно је да су главни комеморативни догађаји у Сарајеву организовани уз помоћ амбасаде Аустрије у Босни и Херцеговини, а самим тим и уз подршку Европске уније. У време немачке доминације Европском унијом, истицање аустро-немачке кривице може бити политички неодрживо.

„У селу Дубље код Шапца, и једној кући наишли смо на шесторо заклане деце. Под снажним утицајем тог грозног злочина неколико дана нисам могао ништа да једем…