Подешавања / Settings

Аустроугарска врховна команда планирала је да за седам дана покори Краљевину Србију. Српска војска, иако слабија, извојевала је величанстевну победу. Успех у Церској битки дошао је у критичном тренутку када су на осталим фронтовима савезници трпели огромне губитке.

Сведочанства о Церској битки, као и о збивањима у околини бојишта дали су и странци – новинари, чланови хуманитарних мисија, истраживачи, али и војници који су се борили у редовима аустроугарске војске. Сви они су описивали величину и значај српске победе у Церској битки, али и пустош коју је рат оставио, а нарочито злочине које су аустроугарски војници починили у Србији

Август Јенко и Владислав Фабјанчич, ношени идејом југословенства, добровољно ступили у српски пук и комитетску чету да се, раме уз раме са српским војницима, боре за слободу Србије

Само једном од јунака Великог рата – Михаилу Маџаревићу, војвода Живојин Мишић и маршал Франше д’Епере у знак поштовања су са својих груди скинули ордење и окачили их на његове.

Споменик српским и руским војницима погинулим у Првом светском рату послат је јуче из Санкт Петербурга за Београд.

Мада је била чланица победничког савеза која је прва извојевала велике победе над непријатељем у Церској и Колубарској бици и избројала највише људских жртава, данас се скромно брани од ревизије историје којом јој је приписана кривица за почетак великог сукоба због атентата Гаврила Принципа на Франца Фердинанда.

Председник Србије Томислав Николић је , у белгијском граду Лијежу, заједно с шефовима више од 80 држава, учествовао у обележавању годишњице почетка Првог светског рата и напада немачких трупа на Белгију.

О тим врлинама Срба најпохвалније су се изражавали не само њихови пријатељи и савезници у бројним ратовима које су водили на овим просторима, већ и њихови непријатељи који, иако су испољавали нескривену мржњу према њима, нису могли да пренебрегну и прећуте оно што је било више него очигледно.

Стратегија коју је у борби са јачим и бројнијим непријатељем на падинама Сувобора и Маљена применио Живојин Мишић постала је модел из кога много шта може и данас да се примени у војничком занату.

Капетан Михаило Алић је 29. јула 1914. око 1.30 са својим водом понтонираца успео да обори конструкцију железничког моста преко Саве, који је био једини прелаз преко реке ка Београду, и тиме успорио напад непријатеља.

У доба док Београд није био већи од данашњег парка Калемегдана, његову тврђаву је опасивао шанац, који је од 19. века затрпаван, пошто је будућа српска престоница почела да се шири. На том месту је настала бара, која се и даље звала Шанац, а за тај крај Београда се говорило да на њега људска нога неће крочити, а камоли становати.

„Уместо да су чували најбезбеднији континент на свету, Европу, они су је угрозили“, рекао је данас руски председник на церемонији у спомен на хероје Првог светског рата у Москви, а преноси Итар-Тас.

Део је пројекта обнављања руског гробља у Београду, највећег руског гробља ван Русије и првог на чијој је обнови ова земља радила.

Планирамо да и у будућности обнављамо историјску правду – овековечавамо ратне победе и херојску улогу наших сународника који су на фронту и у позадини часно извршавали свој дуг

При­ли­ком исто­риј­ске по­се­те аме­рич­ког пред­сед­ни­ка Ри­чар­да Ник­со­на Пе­кин­гу, ње­гов др­жав­ни се­кре­тар Хен­ри Ки­син­џер упи­тао је ки­не­ског ше­фа ди­пло­ма­ти­је Чу Ен­ла­ја шта ми­сли о Фран­цу­ској ре­во­лу­ци­ји. Од­го­вор је Аме­ри­кан­ца оста­вио без тек­ста: „Још је ра­но из­во­ди­ти за­кључ­ке”.

Алигрудић је на конференцији за медије поновио став те странке да чланство у Европској унији Србији наноси штету, како економску, тако и социјалну, државну, моралну и правну, истакавши да још није касно и да Србија може да промени свој курс у правцу сарадње са ЕУ, али не на своју штету.

Како је 1.300 голобрадих младића постало 1.300 каплара који су бранили Србију у Колубарској бици и како су постали симбол жртвовања за слободу своје земље * Како је мајор Милан Тепић постао једини народни херој у ратовима на територији бивше Југославије и зашто га зову модерни Стеван Синђелић,

Аустро-Угарска је тог 28. јула 2014. године објавила рат Србији, а тиме је, како ће се испоставити, почео и Први светски рат. Објава рата упућена је Београду у преподневним сатима, обичном телеграфском поштом. Телеграм је садржао три реченице.

Најновији догађаји око „Јужног тока”, ситуације у Украјини, старо питање уведених санкција Белорусији – а мене је срамота што је моја земља на захтев ЕУ то урадила – само показују да су интереси Брисела и Београда често супротстављени.

Дан после аустроугарског ултиматума Србији, принц Алексндар се обратио за помоћ руском цару. Николај Други је, дан уочи почетка рата, поручио да ће Русија стати уз Србију.