Подешавања / Settings

Једна од првих битака у Великом рату водила се на Церу, у августу 1914. године. У њој су српске снаге под заповедништвом Степе Степановића однеле победу над аустроугарским јединицама фелдмаршала Оскара Поћорека. Битком на Церу спречена је намера Аустроугарске да на самом почетку војнички сломи и окупира Србију како би потом могла да се окрене против Русије.

Радмановић је оценио да је у пожару током демонстрација у петак страдао највреднији део архивске грађе не само у БиХ већ и у региону.

Пуцњима у Сарајеву на Видовдан 28. јуна 1914. године убијен је аустријски престолонаследник Фердинанд, а Аустроугарска царевина добила повод за давно сањани „продор на Исток“. За атентат је оптужена Србија којој је 23. јула постављен чувени ултиматум. Српска влада састала се у Нишу ради решавања овог тешког питања, будући да је земља тек изашла из балканских ратова, исцрпљена и са великим губицима.

„Ко је главни кривац за Први светски рат” питање је око којег се „ломе академска копља” и 100 година после, а британски Би-Би-Си (ББЦ) преноси данас мишљења 10 европских историчара, у којима већина криви Немачку и Аустроугарску, али понеко и Русију, Француску, Британију и – Србију

Српски режисер Емир Кустурица рекао је за „Вести“ да ће документарни филм, који намерава да сними поводом обележавања 100 година од почетка Првог светског рата, третирати сучељавање различитих ставова о његовим поводима и узроцима.

Понављање суђења Гаврилу Принципу могло би да реши многе дилеме везане за Фердинандово убиство. Атентатор испалио два метка, а убио престолонаследника и његову жену и ранио Поћорека.

Ево зашто су адмирала Гепрата звали „Српска мајка“ и како је спасио 11.417 Срба!

Део Aрхива БиХ, коjи се налази у згради Председништва БиХ, данас jе изгорео у пожару коjи су изазвали учесници демонстрациjа. Директор ове институциjе Aндреj Родинис изjавио jе да jе нестала наjвредниjа и непроцењива архивска грађа.

Обележавање стогодишњице сарајевског атентата у Босни и Херцеговини већ неколико година повод је за нове поделе. И док су у Сарајеву на сцени покушаји да се изврши ревизија историје, оствари нека врста помирења са Аустријом, а Гаврило Принцип прогласи за терористу, Република Српска у томе не жели да учествује.

Учинак Србије се тек спорадично обрађује. За Принципа пишу или да је националиста или се не помиње

Принцип је починио једно политичко убиство. Он је био средство оних снага (у Србији) које су желеле да отцепе Босну и Херцеговину, која је била под аустријском контролом, и присвоје је самосталној Србији”, пише Вивел, уз оцену да је циљ сарајевског атентата “био да испровоцира рат, по сваку цену”.

Захваљујући љубазности 87-годишњег Деспота Врачарића листамо пожутелих 200 страна другог допуњеног издања књиге Леа Пфефера „Истрага у Сарајевском атентату“ коју је издала „Нова Европа“ из Загреба 1938. године.

Арнолд Зупан, потпредседник Аустријске академије наука: Беч и Будимпешта претерано реаговали на Сарајевски атентат. Дража Михаиловић свакако није био издајник

Историчар Нил Фергусон каже да је Британија могла мирно живети уз победу Немачке и да је требало да се држи по страни од рата

Репресалије над цивилима правдане су тиме да је реч о „непријатељу наклоњеном живљу”

Шеф аустријске дипломатије Себастијан Курц истакао је да обележавање 100 година од почетка Првог светског рата мора да буде више од полагања венаца и парада.

Председник Србије Томислав Николић је јуче поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста оптужио разне историчаре и светске медије који их подупиру, да покушавају пребацити на Србију кривицу за Први светски рат и направити ревизију Другог светског рата, што по његовим речима Србија неће дозволити. Иначе, са истим проблемом се сусреће и Русија, па се отуда поставља питање – коме је у интересу да жртве прогласи кривцима, а кривце жртвама, као и то – како се супротставити таквим злонамерним покушајима?

На Фејсбуку су се појавие фотографије егзекуција које су починиле аустријске јединице након окупације Краљевине Србије у Првом светском рату, објавио је Телеграф.рс.

Саговорник „Политике” у овој серији написа, професор универзитета у пензији Ханс Хаутман, али и други аустријски историчари, попут генералног директора Државног архива Волфганга Мадертанера, указују да је Виктор Адлер (утицајни социјалдемократски политичар и суоснивач политичке странке која и данас предводи Владу Аустрије), поткрај рата закључио да ће одговорност за рат и све страхоте сносити Хабзбург, никако послератна Аустрија.

Док се свет припрема за обележавање стогодишњице Првог светског рата, пуцањ Гаврила Принципа, којим је 28. јуна 1914. године у Сарајеву усмртио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, данас користе медији да прекроје историју и испишу је испочетка.