Подешавања / Settings

На тргу Венеција у срцу Рима, на симболичном месту у здању Олтара Отаџбине (популарно званом Виториано) подно гроба Незнаном јунаку, једном од стотина хиљада Италијана погинулих током Првог светског рата, у понедељак је одржана церемонија којом је Италија отворила обележавање 100-годишњице од почетка Првог светског рата презентацијом књиге „За Српску војску – једна заборављена прича“.

Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин изјавио је данас да би заједничка српско-руска конференција посвећена стогодишњици почетка Првог светског рата требало да буде одржана 5. и 6. маја у Београду.

У сусрет славном јубилеју а у организацији Туристичке организације града Шапца у суботу 12.04.2014. из Шапца ће кренути прва, од две промотивне туре на планину Цер. У жељи да представницима културе, представницима туристичких агенција, члановима локалне самоуправе, и медијским кућама представи свој пројекат, тога дана на планину Цер кренути ће 40 гостију „Путевима церских јунака“.

Недавно отворена изложба у Лозници обухвата репродукције Милункиних породичних, личних и ратних фотографија, насталих углавном у Тунису, Солуну и Паризу, од којих многе до сада нису презентоване.

Јучерашњи британски „Индипендент“ објавио је чланак Тонија Петерсона, под насловом „Аустроугарска војска убија цивиле у Србији“, а све у оквиру једног сета од сто текстова на тему Првог светског рата – „Историја Првог светског рата у сто слика“.

Председник Србије изјавио је пре неколико дана да ће Србија имати „муке за све време обележавања 100-годишњице Првог светског рата“. Николић је мислио на „велику акцију с циљем да се промовише да је Србија организовала Сарајевски атентат“ који данас поједини западни историчари желе да прикажу као узрок избијања Великог рата.

У редакцију портала www.бука.ба стигло је отворено писмо младог историчара упућено министру привреде Кантона Сарајеву Емиру Хреновици и начелнику сарајевске Опшине Стари Град Ибрахиму Хаџибајрићу, поводом најаве дизања споменика аустроугарском престолонаследнику Францу Фердинанду у Сарајеву.

У Словенији се 23. новембар слави као државни празник, Дан Рудолфа Мајстера, словеначког генерала кога ниједна власт није волела због његових љубави. О њему се мало прича, а и кад се прича боље да се ћути.

Домовина се никада није одужила ратницима из Великог рата, који су је створили. Савез ратних добровољаца 1912-1918 Краљевине Југославије забрањен без суда 1947. године

О томе колико је последњи руски цар био привржен нашој земљи, говоре и историјски подаци о сусретима тадашњег министра иностраних послова Русије Сергеја Сазонова и високог српског дипломате професора Александра Белића у пролеће 1915. године.

Роман Жељка Пржуља „Рука анђела“, о сарајевском атентату и првом рату, ускоро у издању „Новости“: После 100 година се не зна пуна истина о атентату

Момчило и Споменко су припадали једном народу и једном веку. И једној истој епској вертикали. Одрастали су у различитим срединама и различитим епохама, али са много тога заједничког.

Пробијен је непријатељски фронт, разбијен је и поколебан морал код непријатеља, тако да се није могло ни бојати ма какве противнападне акције са овим трупама, бележи почетком септембра 1918. године Милета Продановић, артиљеријски наредник у Шумадијској дивизији, и наставља: – Понедеоник, 3. септембар. Шумадијска дивизија је и овог пута показала пример своје храбрости, па је командант II армије издао своју наредбу за данас, коју смо добили, а која гласи: „…

Субота, 26. мај. Беше се време излепшало, топло сунце грејаше. На фронту мирно, нигде пушке ни топа да се чује… Бејах изашао и сео на један камен стрме литице Пештара… Испод себе, у подножју, посматрах село Бахово; насред села велика школа, чији кров беше испробијан непријатељским хаубичним зрнима; по селу не примећује се нико, све је већ отишло на посао. Из села излазише стока на пашу…

Илија Влајић прошао кроз кишу метака и бомбом решио битку у Великом рату. Уништио рефлектор који је наводио артиљерију на Београд. Умро од муке у априлу 1941. године гледајући распад војске.

Ове године српски народ прославља један велики јубилеј. Навршава се сто година од почетка Првог светског рата. Прошло је сто година од како је витешка, српска војска ушла у рат са много надмоћнијим противником. Али то онда није било од пресудног значаја, народ је био вођен оном светолазаревском заветном поруком и поуком да „није битна сила која му прети, већ светиња коју брани“.

– На обалама Јадрана Српска војска и народ, њих 300.000, били су у јадном стању, исцрпљени, гладни, рањени, са крпама уместо опанака на ногама. Храбро су ходали у колони. То је задивило италијанску морнарицу да су записали: „Срби достојанствено марширају и умиру!“ – овај и пуно сличних детаља епског догађаја из 1915. са обала Јадранског мора нашло се у књизи „За Српску војску“, коју је приредила Мила Михајловић, новинар РАИ и писац из Рима, и донела у Србију.

У Риму у мају заједничко обележавање 100 година од рата. Приликом пребацивања у Бари, Верону и Бриндизи Италијани изгубили 800 војника код Драча. Истински су нас поштовали

Четвртак, 4. мај. Прошле ноћи предала су се три бугарска војника са фронта код Шупље стене и причају да су их наше тобџије, односно Ковилска група 1. и вод 3. батерије са Ковила страшно потукли. Кажу, „неке нове хаубице“. Из њине чете су имали ових дана око 40 губитака и кажу: „Сада нас можете убити или чините сада са нама шта знате, само кад смо се ми спасили онога чуда од артиљерије“.

У Првом светском рату град на Колубари био епицентар велике епидемије пегавог тифуса, који је немилице косио. Опака болест брзо се ширила и однела више од 7.500 живота, дневно умирало по стотину људи