Podešavanja / Settings

Srbin.info: Poštovani čitaoci, ovaj tekst je na engleskom jeziku zato da bi ga pročitali i vaši prijatelji iz inostranstva, njihovi prijatelji… Ako mislite da vredi, što naše mišljenje očigledno jeste, podelite ga – naročito sada kada se rezolucijom koju nameće okupator Srbi još jednom proglašavaju za genocidni narod.

Razmatranje stanja na Kosovu i Metohiji u Savetu bezbednosti UN održava se tri puta godišnje. Pre par dana to razmatranje je održano drugi put u tekućoj 2015. godini. Osnova za razmatranje je bio izveštaj Generalnog sekretara UN o sprovođenju Rezolucije SB UN 1244 iz 1999. godine.[1]

Evo najsvežijeg primera kako Aleksandar Vučić konkretno misli da „sačuva mir“ u Srbiji, i od nje napravi „sidro stabilnosti“ u regionu. Tako što će prepustiti još jedan deo državnog suvereniteta snagama kojima bilo kakav srpski suverenitet najviše i smeta.

Zahtev da zvanični Beograd faktički prizna Kosovo i Metohiju, bio bi crvena linija posle koje će građani Srbije Evropskoj uniji reći: ne, hvala!

– Mi ćemo brzo, možda i brže nego što mnogi očekuju, imati priliku da otvorimo poglavlja. Ali ako Priština, s druge strane, misli da je to način da nas pritisnu, da nam ponude rešenja koja su nemoguća, ili apsolutno nemoguća za naš narod na Kosovu i Metohiji, mi to nećemo da prihvatimo – rekao je Vučić novinarima posle Evropskog foruma Vahau u Austriji.

Presedan Kosovo pokrenuo je preko 200 separatističkih pokreta u svetu. „Rat na dugme“, u kom se koristi tehnika, bez gubitka žive vojne sile, pokazao se kao uspešan. Scenariji poput Račka, iako dokazano lažni, dovoljni su da se, tobož zbog sprečavanja „humanitarne katastrofe“, pritisne dugme užasa.

Zašto li se Teofil Pančić onoliko trudi da napada Aleksandra Vučića, kada su njih dvojica sasvim saglasni po svim bitnijim pitanjima srpske današnjice? Čak se i oko prirode srpsko-albanskih odnosa nedvosmisleno slažu: obojica tvrde da je reč o pukom nesporazumu, proisteklom iz nedostatka želje da se druga strana upozna i razume, a ne o, taman posla, kakvom vekovnom nasrtanju jednog naroda na drugi.

Dvadeset trećeg juna Aleksandar Vučić predaće jezero Gazivode za koga je do sada govorio čvrsto i kategorički da ga ne da. Cena otvaranja poglavlja za ulazak u EU biće katastrofalna za srpske nacionalne i državne interese.

UKOLIKO sledeća runda dijaloga prođe bez opipljivih rezultata, Srbiji će do daljeg ostati spuštena ramPa EU za otvaranje prvih poglavlja u pregovorima o članstvu, dok bi se Prištini ponovo izmakla vizna liberalizacija.

Oliver Ivanović, lider građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“, koji je uhapšen krajem januara prošle godine, ističe da mu nisu „smestili ni Albanci, ni Srbi, već politikanti iz Euleksa“.

Od slučaja Kosova ništa ne može da nam uputi jasniju i sadržajniju poruku o sopstvenoj budućnosti kao Španaca i kao Evropljana ugroženih od strane istog procesa koji je doveo do ovakvog Kosova, srpske zemlje od davnina (i gotovo ispraznio njihovu originalnu populaciju a legalizovao put terora i nasilja), a sada „republike“ balkanskih gangstera i islamskih terorista . I to uz blagoslov Zapada koji je izdao svoju suštinu i odrekao se svoje istorije.

Poziv predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića privrednicima da ulažu na područje Kosova i Metohije je krajnji vid političkog licemerstva imajući u vidu dosadašnji „učinak“ ove Vlade na odvajanju Kosova i Metohije od Srbije.

Poruka „Prijatelja Srbije“ Rumuniji da prizna takozvano nezavisno Kosovo je gotovo kumovski odnos. Onaj „srpski kumovski odnos“.

Albanolog iz Ženeve istražuje prošlost, sadašnjost i budućnost KiM i zloupotrebe istorije: Albanci nemaju veze sa Ilirima. Kulturu su im stvarali stranci. Spomenici pripadaju Srbima

Na Kosovu nikad nije bilo referenduma, UN nikada nisu priznale nezavisnost Kosova, a poslednja odluka UN o Kosovu je rezolucija 1244 koja potvrđuje teritorijalni integritet Srbije, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Rusija, Turska i Zapad dele jedan problem na Balkanu: političku nestabilnost. Smeštena na ušću tri istorijska carstva, zemljište između Mediterana i Crnog mora je dugo bilo fokus konkurencije među globalnim silama. Sada je samo jedna od arena u tom sukobu, i to između Rusije i Zapada. Obe strane pokušavaju da kupe uticaj investicijama i energetskim projektima, kao što se i Turska bori da drži korak.

PRIŠTINA – Nekoliko stotina građana danas je blokiralo magistralni put Priština-Peć ; u selu Komorane u opštini Glogovac u znak protesta zbog presuda bivšim visokim oficirima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a organizovan je i protest građana u Srbici.

Politički savetnik samoproglašenog kosovskog premijera Valon Murtezaj tvrdi da ove nedelje tokom tehničkog dijaloga u Briselu neće biti razgovarano o Zajednici srpskih opština, dok je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić juče izjavio da u utorak konačno, posle godinu i po dana, u Briselu počinju razgovori o ZSO.

Bivši francuski komandant specijalnih snaga Francuske Žak Ogar pokrenuo je peticiju za oslobađanje Ivanovića iz pritvora i desatanizaciju ljudi koji su branili cever Kosova i Metohije.

PRIŠTINA – Od 1. janura ove godine na Kosovo se vratilo više od 6.000 građana koji su emigrirali u zapadne zemlje, posebno u Nemačku, izjavio je za Kosovalive zvaničnik za migraciju pri „MUP-u Kosova“ Valon Krasnići i dodao da se u odnosu na prošlu godinu povećao broj povratnika.