Подешавања / Settings

Време смутње у Русији (крај 16. века) као да је историјски образац за стање у Србији данас. Смутное время или смутно време, период је у историји братске Русије који је однео два милиона живота, за само петнаест година!

Домаћи економисти у спрези, са ММФ и Светском банком, бацили Србију у економски амбис. У распродаји државних ресурса, поред упозорења са свих страна, учествовали Г 17 стручњаци, са Лабусом и Динкићем на челу, али и Ђелић и Мирко Цветковић.

До скора главни економиста ММФ-а Оливије Бланшер почетком ове године признао је да се показало као велика грешка то што је Фонд свим земљама које су од њега и Светске банке добиле кредите, наметнуо принцип „штеди, па колико кошта да кошта“. Јер то је имало за последицу раст државних дугова, пад нивоа БДП-а, смањење пореских прихода, банкрот све већег броја фирми, раст броја лица без посла и корисника социјалне помоћи итд. И на крају, он открива да је већ 2003. године независно одељење ММФ-а објавило извештај о 133 фискална програма које је Фонд наметнуо земљама које су му се обратиле за помоћ.

Владајућа коалиција напредњака и социјалиста свом снагом ради на примени противуставног Бриселског споразума и у том циљу 6. и 7. јуна поново је вођен дијалог Београда и Тачијеве власти који ће бити настављен и данас.

„Међународни монетарни фонд признао је да је при пружању помоћи Грчкој направио „приметне пропусте“ – потценио је колико ће мере штедње које је Фонд тражио погодити већ посусталу привреду те земље“,[1] вест је која је брзином светлости обишла међународни медијски простор. Неуобичајено признање од „свемогуће и свезнајуће“ међународне финансијске институције подигло је на површину многе дилеме.

Уверен је да ће Срби са Kосова прихватити и спроводити бриселски споразум и тврди: „Oни ће радити заjедно са своjом владом. За њих ниjе спорно оно што пише у споразуму, него оно што неко мисли да произлази из њега“

Градоначелник Београда и председник ДС Драган Ђилас одбацио је оцену лидера УРС и министра Млађана Динкића да власт у главном граду ради лоше, и узвратио му тврдњом да је од Београђана само ове године узео више од 100 милиона евра за „своје страначке пројекте”.

Водеће обавештајне заједнице лоциране у Србији користе мноштво извора за своје процене и анализе. У време власти Милошевића кориситили су дипломатске извештаје и теренску анализу на основу информациија водећих опозицинионара, анализом медија, прислушкивањем.

(Злата Ђорђевић – Блиц)Влада Србије предложиће одмах после првомајских празника, између осталог, смањење пореза на зараде са 12 на десет одсто, повећање доприноса за пензионо осигурање са 22 на 24 одсто и подизање лимита за паушални порез са три на шест милиона динара, каже у интервјуу за „Блиц” Млађан Динкић, министар финансија и привреде Србије.  […]

Откако је 2009. избила економска криза у Грчкој, стопа незапослености се утростручила, понајвише захваљујући жестоким анти-радничким мерама на које се Грчка обавезала узимајући кредит од Тројке (ММФ, Европска Централна Банка, Европска Комисија).

Стални представник Међународног монетарног фонда у Србији (ММФ) Богдан Лисоволик рекао је да постизање договора између Србије и ММФ-а зависи од тога да ли Србија спроводи здраву политику.

Све ово што се због последица глобалне економске и финансијске кризе догађало протеклих година у Европској Унији, без икаквог претеривања се може назвати – хуманитарном катастрофом.

Српска би могла да осети последице неиспуњавања обавеза према ММФ. Аранжман угрожен јер ФБиХ није усвојила закон о пензионисању бораца

Ово је данас изјавио министар финансија Јужноафричке Републике у Дурбану, где ће се у среду одржати самит БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република).

Криза на Кипру је, како се чини, бајата вест – нова земља око које се треба бринути је Словенија.

Поједине негативне последице које су западне санкције оставиле на иранску економију признате су од стране иранске власти.

Већ дуже време смо сведоци протеста широм Европе на којима људи негодују због оштрих мера штедње које је наметнула ‘Тројка’ (ММФ, Европска Централна Банка, Европска Комисија).

Незапосленост и социјалне разлике које су биле последица строге политике ММФ-а, створили су предуслове за експлозију побуна које ће у историју ући познате као „Арапско пролеће“.

Од 29. jануара до 12.фебруара у Кијеву је радила мисија ММФ-а. Њен циљ је био да испита могућности за доделу новог кредита Украјини.

Аргентина се након више од десет година од када је ‘увредила’ Међународни монетарни фонд и одбила да плати дугове још једном нашла на мети критика међународне финансијске институције.