Михаило Меденица: Не дам Божић!

0

Не дам зору у храстове где ме Бадњак својим зове. Свакој шуми очи познам, свуд ми својта повешана, церовино, роде мили, српском главом освештана. Не дам Божић, ево кости, не жалим их, нек се ломе, смрћу ти се живљи враћам- Витлејеме, мили доме. Не дам Божић на Мојковцу, смрзле шаке од тежака, где је мртав- […]

Над Јарињем… (Србин без Косова и Метохије)

0

Далеко негде, у туђини дома свог. Сам међу свим својима који се не познају. Загледају ме да ако ме ко позна па да јави мојима. Да чују глуви, залелечу неми, заплачу безочни… „Шта је то?“- упитах стојећи над собом. „Човек, ваљда..?“- веле. „Какав црни човек, камен је то ничему ваљан! Шта сте се над каменом […]

Од кога деца да науче како се узраста у човека?!

0

Они су данас то што јесу јер ми јуче нисмо имали храбрости да будемо оно што смо морали бити, и тачка. Ћутимо на свакојака зла да се зло не острви на нас! Ћутимо на гладне, обесправљене, обескућене, осрамоћене, понижене…док год има довољно лажи како ми ту ништа не можемо! Склањамо се фукари с пута, стојимо […]

Михаило Меденица: Лажна жал терористе Мила Ђукановића

0

Лепо и човечно од тебе, једнако ко да дилер дроге устане у осуду наркомана, с тим што наркомани никако нису Руси нит Русија, али дилер јеси ти, и то много поганијег зла од дроге- мржње, чисте и непатворене, оне што жеже и сатире све пред собом! Ти најоштрије осуђујеш „тероризам“, а три и кусур деценија […]

Михаило Меденица: Кристофер Хил – протува с дипломатским имунитетом!

0

Пробудићемо се са том свешћу, верујте да хоћемо, а никако у беспамети да нам се ваља мирити са: „Чињеницом да су Албанци узели Косово за себе“, како велите, лапрдајући као пијани каубој у салуну… Најпре, није Косово већ Косово и Метохија, то шиптарско глагољање нам нећете потурити, а потом и да се у једном сагласим […]

Михаило Меденица: Шака земље, или шака јада?!

0

Није живот Србинов само мука и патња, али све чему се порадовао и запевао, мука и патња је посветила. Што нам је дато- све су нам отимали, свака је ливада Србину била и Косово поље и Мојковац и Кајмакчалан. Зато су нам и сетве и жетве- задушнице! И косач и орач прежали себе кад пође […]

Михаило Меденица: Не играјте се, не тече свим Србима еспресо кроз вене

0

Бори се таман колико се и она „жута“ губа борила, негде отприлике колико се и фукара Аљбин Курти бори. Бори се колико је његова, а не српска, „Српска листа“ у свакој приштинској власти признајући „косово“ као државу, заклињући се као министри над некаквим „уставом“ „косова“, љубећи скуте највећим крволоцима рода нашега! И сада је у […]

Михаило Меденица: Европске вредности – не

0

Добро, какаве су то вредности које се намећу? Вредност је када ти натоваре камен на плећа, окују ноге, свежу руке, кад те ослепе и кажу: „Хајде, сад си слободан, иди…“? Вредност је што ћу деци бити „неко“, а она мени „нешто“?! Вредност је што ћемо се стидети неписменог ђеда и бабе чије су руке и […]

Михаило Меденица: На Косово и Метохију, немамо где друго!

0

Обавеза свакога од нас (не деце, нас магараца од 40+ година за којима остају деца) да заиста будемо спремни изгинути за оно за шта су бољи од нас изгинули да бисмо ми нечему ваљали! И, ваљамо ли?! Искрено верујем да ваљамо, таман толико да потомцима не оставимо бруку и беду да нас по њима познају. […]

Михаило Меденица: Шта је Ловћен без капеле

0

 Шта је Ловћен без капеле до камење нанијето, громовима да издижу на нечасно и несвјето. Шта смо, роде, без капеле, где са небом кумовати, где ће нас то Црна Гора и познати, и позвати…. Чиме ћемо пред гробове, реч је оно колко вредим, шта откосу и стожини слеп и нем да исповедим. Није живот докле […]

Косово и Метохија је полен читавог српства!

0

Преписка до дубоко у ноћ… Паметни народи не робују митовима, морате да прихватите да сте изгубили Косово… Не робујемо ни ми, Косово и Метохија није мит већ завет, суштинска разлика је то! Разлика у чему?! У миту можеш да живиш, да трајеш…у завету постојиш. Све може да траје неко време, нека су и векови, али […]

Меденица: Доста више с тим како смо мали, како се ни за шта не питамо…

0

Ништа неће проћи осим живота, а и то је срамота звати животом ако мине у потаји, ако га живимо ко да смо га украли па га трошимо кришом и са страхом! Мали смо јер зависимо од милости европских „вредности“ којима нас убеђују како је боље лаву у кавезу но вуку у планини?! Како је то […]

Ако негде и има краја–ту почиње Србија, ако је где крај Србији ту одмах је Русија

0

Русија није даљина. Русија је све само није даљина. Толики су певали о њој, певала је о толикима, незаслужено им је певала, данас ћуте, данас се заклињу да никада нису певали о њој, но… Певам и ја, нек ћуте сви који су јој певали, ја нећу… Воз спава. Деветнаест вагона негде далеко у ноћи. Деветнаест […]

Сузе „друге Србије“

0

Поштујем свачије право да не верује, у шта год хоће, баш колико они не поштују моје/наше право да верујем/верујемо у Бога и Сина Божијег, и никада никоме нисам наметао своју вољу или свој суд, но… Заправо, они поштују моје право да верујем док год то скривам, ћутим, чиним у потаји, утрчавам у цркву ко да […]

Не бој се – само веруј!

0

Страх ме је страхова којима се предајем, којима верујем да су ту у доброј намери, који говоре тихо и мудро, који тобож брину и опомињу, који понекад надгласају једину истину: НЕ БОЈ СЕ – САМО ВЕРУЈ! И, заиста- САМО ВЕРУЈ, СРБИНЕ МОЈ! Страхуј од Господа, али не од гнева његовог, гневни смо ми што би […]

Доњецк, град у којем неће имати ко да остари, но то су само Руси…

0

Као модни тренд, малтене, статусни симбол, дијета коју држиш између две тепсије бурека…Највећа фукара се уписује међу „људе“ мржњом према свему руском- гадљивошћу на сам помен, на призвук, на мирис, на наговештај… Наједанпут је сасвим довољно пљунути ка Москви и добар си, најбољи, мера врлине и части. Светковина битанги којима се не сме ништа спочитати […]

Све имам, све ми је дато

0

Крштен сам Морачом, задојен Дрином, оплакаће ме Дрим, па за шта још да молим..? Ишти Господе од мене јер свега имам, ишти ако где којим добрим људима фали милости да им постељим Дечане, изнећу свежих божурова на трпезу и ведра пуна хиландарских јутрења… Нека их на конаку колико желе, дао си ми Господе да дарујем, […]

Немаш газду, човече, ако те плаћа није те купио!

0

Знам, досадио сам пишући о томе али живот јесте борба, а то што је борба не значи да је проклетство и пораз, напротив… Што се мене тиче већи је грех дићи руке од себе неголи на себе, а толико смо склони том проклетом самосажаљевању да је упитно знамо ли уопште живети, или смо животе свели […]

Муда вола мога прађеда

0

Знаш ли, мучена Европо, шта су муда вола мога прађеда?! Светиња, бре! Да им се поклониш! У сред Брисела да их излијете од сувога злата и да их целивате, с опроштењем, а под њима да пише: „Часним мудима српког вола- захвална Европа!“ Та су се муда давно отегла до земље за све оно што ви […]

Не референдуму, не уставним променама: Човек или пизда, питање је сад!

0

Тренутно, то је питање свих питања и битка свих битака! Наш Газиместан, наш Кајмакчалан, наше Кошаре! Немојмо се тешити како то „није ништа“ и како „неће ићи тако далеко“ јер ово зло не иде, оно галопира, оно гази и руши све пред собом, оно је спремно на све, осим… Осим ако коначно не схватимо да […]